Select Menu

Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

април 2018

Танкосава Милановић, ОШ „Дринка Павловић“ Куршумлија


 

Петао продавац


Кукурику даме,
Продајем саламе!
Која колико хоће,
Имам разно воће!
Укусно и зрело,
Имам грожђе бело!
Бело, црно, није битно,
Укусно је све и ситно!
Све вам у кљун стане,
Имам чак и банане!
Имам баш све живо,
Продајем и пиво!
Све то по најнижој цени,
Паре иду мени!
Навалите, баш сам дуго ост'о,
Имате снижење чак од један посто!



Марија Милутиновић, 4. разред



За Таблин конкурс за најлепши божићни цртеж


Милица Петров, 6 год, Предшколска установа „Колибри“ Ковачица



Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи



Шести сајам издаваштва Моравичког округа



На Шестом сајму (пред)школског издаваштва Моравичког округа учествовала су и издања Основне школе „Горачићи”: Школски лист „Горачанац” и Одељењски лист „Школски дани”. Школски лист „Горачанац” излази сваке друге године, а Одељењски лист покренула је учитељица наше школе Јелена Ивановић пре три године са ученицима садашњег петог разреда. Они су желели да представе своје литерарне покушаје, радове, и све оно што су радили у току године. Чланови жирија препознали су шаролик дијапазон тема из ђачке свакодневице, некада са озбиљном тематиком, а некада са забавним садржајима и одлучили су да га прогласе победником у категорији Најбоља публикација специјалне намене.
Школски лист „Горачанац” налази се у самом врху основношколских листова, одмах иза „Вуковца”, листа ученика ОШ „Вук Караџић” из Чачка. Била је ово прилика да представимо на најбољи начин све оно што смо радили у току претходне две године, али и да покажемо широј јавности да се и у малим школама могу организовати квалитетне и разноврсне активности.

Одељенски лист


Јелена Вемић, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак






Дечак (на то се насмеја): Хахахаха!
Тужибаба (почиње да плаче): Молим учитељице, он ми се смеје!
Учитељица (насмеја се): Доста више! Права си тужибаба! (Читаво одељење почиње да се смеје.)



Нађа Шипетић, I-3



Данијела Оцокољић, ОШ „Никола Тесла“ Раковица – Београд


 

Мој дневник


Добила сам дневник,
кључићем га закључала,
а неке информације
само мени откључала.

У дневнику пише безброј тајних речи,
као на пример да симпатију једна девојчица има,
а та реч биће непозната свима.

Катанчић где стављам,
ником нећу рећи,
а моје тајне у поточић ће утећи.



Николина Марковић, 4/5



Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд


 

Несташно мече


Заспала сам једно вече
и у сну ми дође мече.

Побегло је оно мами
и невоље сада мами.

Да се игра оно свуда,
не треба му пуно труда.

Али, кад би игре доста,
мало мече гладно поста.

Хоће мече мало меда,
али пчела њему не да.

Љуте пчеле само зује,
а око главе њему брује.

Једва мече спаси главу
али заборавити не може храну.

Види мече риба плива
али је жаба била крива.

Скаче жаба са локвања
оде риба, оде храна.

Мече мокро нема рибе
ето њему нове бриге.

На дрвету крушка жута,
можда успе овог пута.

Али тада грана пуче
па сад мече ногу вуче.

Мисли мече где то греши,
како проблем тај да реши.

Вратиће се својој мами,
она њега брани, увек храни.

Мама љуто гледа мече,
тражила га цело вече.
Погледом га она грди,
нема хране она тврди.

Ни вечере неће бити
па ће гладно оно снити.

Па сад мече сања меда,
сања рибу, крушке жуте,
такве су вам маме љуте.

Из сна тад се ја пробудим
па не могу да начудим.

Мече гладно није грешка,
баш је ова казна тешка.



Маја Остојић, II/4



Миланка Берковић, ОШ „Филип Вишњић“ Београд


 

У царству снова


Волим да спавам и да сањам
у царству снова је сјајно
у сну се увек забављам
волела бих да траје бескрајно

У сновима скачем високо
могла бих и да полетим
и умем да роним дубоко
и цео свет прелетим



Теа Стојковић, II-1

Песничка радионица „Млади песници“



Татјана Росић, ОШ „Ћирило и Методије“ Београд




У оквиру тематског часа посвећеног чувеном портрету Ханса Холбајна "Хенри VIII", ученици 6-5 одељења упозали су се на часу ликовне културе са изуретним портретима овог немачког сликара. На скицама је веома детаљно обрађивао лица, али није цртао неке друге детаље, рецимо руке или одећу. На  портрету (Хенри VIII) види се и карактеризација портретисане личности. Задатак је био да сваки ученик ради део слике формирајући разне текстуре, линије и боје са темперама, на крају радови формирају једну целину тј. портрет Хенрија осмог.

Фото: Жељко Синобад
Мало позориште „Душко Радовић“
ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ: МЈУЗИКЛ ЗА ДЕЦУ „СУДБИНА ЈЕДНОГ ЧАРЛИЈА“



(Узраст 5+,  Трајање 50’)
Претпремијера: 29.04. у 12 сати
Премијера: 30.04. у 20 сати


Мало позориште „Душко Радовић“ са поносом представља нову представу „Судбина једног Чарлија“ редитељке Ане Томовић, по тексту Тамаре Радојчић Обреновић која је настала по мотивима истоименог романа за децу једног од најзначајнијих српских драмских писаца Александра Поповића (Бела кафа, Тамна је ноћ, Развојни пут Боре Шнајдера...).


Фото: Жељко Синобад
„Судбина једног Чарлија“ носи снажне емоције блиске сваком детету: страх од напуштености и чежња за мајком, блискост нераздвојног пријатељства, љубав за коју се чине велика дела, понос због успеха, понесеност славом али и утеха због повратка у окриље мајке. Чарли је на почетку незрело маче, сурово остављено да се стара само о себи, а на крају мачак са богатим животним искуством. Крај, иако препун емоција, има своју нежну филозофску поруку да је живот боље искусити него остати заувек везан за родитеље, јер то искуство живота, иако понекад тешко, уједно је и нешто најлепше на свету.

 
 
Фото: Жељко Синобад

Ауторску екипу чине Невена Глушица (композитор и сонгови), Милан Громилић (кореограф), Момирка Баиловић (костимограф) и Љубица Милановић (сценограф).

У представи играју Арсеније Тубић (Мачак Чарли), Јелена Петровић (Виолета), Алек Родић (Капетан), Сандра Родић Јанковић, Александра Анђелковић, Кристина Томић, Дамјан Кецојевић, Милош Анђелковић, Горан Баланчевић и Јован Стаматовић – Карић.

Представа ће се изводити у Малом позоришту „Душко Радовић“ 5, 12 и 17. маја са почетком од 17 сати.

Поред прилаза из Абердареве улице и парка Ташмајдан, ка Малом позоришту „Душко Радовић“ може се прићи и из Таковске улице поред Дечјег културног центра. Назив Мало позориште добило је 28. децембра 1967. године сугеришући своју намену, а то је обраћање младом гледаоцу. Сцена за младу публику по узору на сцене европских театара усмерена је на савремене драмске текстове, провокативне и друштвено ангажоване.

Према речима садашњег управника Алека Родића, глумца и дугогодишњег члана ансамбла: „Мало смо позориште, али велику сенку бацамо. У старом добром духу „Радовића“ позориште наставља да ради са најбољима!“



Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина


 

Моја наставница


Аларм је звонио прерано у мутно мартовско јутро. Скочих из кревета још уснулих емоција и почех се спремати за школу. Журила сам да прије школе свратим на чај код моје наставнице као и сваког јутра. Због болести је морала у пензију. Није могла зауставити сузе сваки пут кад би споменула своје ученике. Учила је и моју маму и постоји задужење живота да се све враћа. Мама је већ испекла вруће кифлице које стрпах у торбу.
Усплахирено, жељна њених ријечи, мирисала сам сјећања. Ишла сам особи која је доживјела касне године и којој је усамљеност распоред дана јер није имала дјеце. Била је то особа чије плаве косе подсјећаше на јесен.
Дођох пред врата. Стезало ме у прсима. И синоћ сам била овдје, а ништа није исто. Фали она на вратима да се смијеши очима. Тихо одшкринух врата. Одгурну ме хладноћа тамне просторије. Лежала је на кревету у својим сновима. Посматрала сам је и препознала наше нити. Обје смо у души биле пјесници. Сјетих се првих часова код ње у петом разреду. Навикнута на све петице дотад код учитељице, код ње добих прву четворку. Онако размажена и љутита гледала сам је смркнуто. Посматрала ме је дуго и само благо рекла: „Видим да си преосјетљива, ти ћеш бити мој писац.“
Још увијек је имала затворене очи, а моје хладно тијело окријепи топлина њеног срца. Сагех се да јој помилујем лице пуно бора. Усне јој се развукоше у смијешак па прошапута: „Добро јутро, пиле моје мало!“ Наслоних руку на њену и рекох: „Уснула сам ружно, наставнице. Да са дашком вјетра одлазите, а да ме нисте чекали.“
Насмијала се и помиловала ме: „Снови су ипак снови. И ја сам често знала сањати како сву дјецу свијета трпам у свој загрљај да их заштитим. Смијешно, па знаш колико има дјеце на свијету?! Немогуће! Али сам жељела, то је важно. Знаш, постоји изрека која каже да човјек изгубивши нешто, нађе драгоцјеније. Ја сам нашла тебе.“
Причале смо о свему. С њом се поезија претварала у раштрканог лептира слободе. И њене критике су за мене била утјеха. Једино је она знала читати из мојих суза.
Највише сам вољела код ње што се никада није предала. Њена плава коса је са радошћу чекала прољеће.
Излазак сунца наговјештавао је мој одлазак. Засух јој чај, оставих мирисне кифлице и полако кренух. Сваки пут јој је стојала скривена суза у оку док бих одлазила. Ипак, смијешећи се рече: „Хвала ти, пиле моје мало!“
Опет ћу послије школе свратити по осмијех само за мене. Закон савјести и доброчинства се враћа.
Школско звоно ме опомињало да пожурим и ја потрчах јер моја наставница никад није вољела ни одобравала кад неко касни на час.


Нејра Кадрић, 9. разред


Звонимирка Јовичић, ОШ „Моша Пијаде“ Жагубица, ИО Изварица




 

Андрија Миливојевић, IV разред


Слађана Толанов, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Змајево




Моје место под снегом


Моје место је предивно под снегом. Пахуље весело падају и прекривају целу улицу. Мојој срећи нема краја. Пао је први снег!
Сво дрвеће и куће обојио је у бело. И стазе су биле прекривене снегом. Одмах сам истрчала напоље и почела да правим Снешка Белића. Успела сам! Убрзо су ми се придружили и другари. Весело смо се грудвали. Било је дивно!
Поред нас су пролазили људи увијени у шалове са капама на глави. За њима јури хладан ветар. Дува, прође кроз улицу и одлази негде даље. Зубато сунце вири иза снежних облака и греје мокре и клизаве стазе. Испод снега провири понека травка. И она се смрзла, као и врабац испод стрехе. Једва чекају пролеће!
А ја? Ја волим зиму, јер је весела и бела.




Маша Керановић, III-1

Златокоса (фото: Позориште лутака)




НЕДЕЉА, 29. АПРИЛ

11.30       ЗЛАТОКОСА, слободна представа


ПОНЕДЕЉАК, 30. АПРИЛ

11.00       Позоришна радионица у ОШ „Ћеле Кула“


ЧЕТВРТАК, 3. МАЈ

09.30       АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА, организована представа
11.30       АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА, организована представа

18.00       УЛИЦА ТРА ЛА ЛА, слободна представа


СУБОТА, 5. МАЈ

20.00       АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА, Позориште младих Сарајево
Учешће на Четвртом фестивалу дјечије умјетности у Сарајеву


НЕДЕЉА, 6. МАЈ

11.30       ЦРВЕНКАПИЦА НА ЗРНУ ГРАШКА, слободна представа


Позориште лутака задржава право измене репертоара

Пријавите се на: Постови (Atom)
Copyright © 2014 Табла. Premium Blogger Template | Designed By TemplatePixel - Published By Gooyaabi Templates