Јелисавета Саратлија - Мojа бака
Tabla
08:00:00
0
Божана Јеверичић, ОШ „Душан Јерковић“ Ужице
Мojа бака
На жалост, ја немам баке. Једна од њих је умрла
пре мог рођења, а друга када сам напунила годину дана. Из прича мојих родитеља
и мог деде могу закључити да су биле изузетне жене.
Моја бака Лаца је мајка мог тате. Деда тврди да
је била најлепша жена у Ужицу. Не могу да поричем, са слика видим да је била
прелепа. Она је радила у продавници пиџама и доњег веша. Тако је једног дана
она отишла на посао и сложила целу радњу и све је било под конац. Њена газдарица
је ушла и изашла, а остале раднице су је питале шта је било. Она им је рекла да
то није њена радња. То је још једна особина моје баке – педантност.
Сада ћу причати о другој баки Јели. И она се
звала Јелисавета, тако да сам по њој добила име. Све бакине познанице кажу да
сам иста она. Она је радила у полицији на одељењу за пасоше. Једне ноћи око два
сата, звали су је да дође на посао јер је један човек требао хитно да отпутује.
Она је без проблема устала и отишла на посао. Увек је била спремна да прискочи
у помоћ. Била је драга и добра другарица, волела бих да сам је упознала.
Мислим да би ми обе баке спремале најукуснија
јела. Да би ми плеле најлепше шалове и најудобније чарапе, куповале шта год
пожелим, стално бисмо шетале... Мислим да би у овом моменту жеља мојих бака
била да ме виде срећну, са осмехом на лицу и да их погледам својим крупним
браон очима.
Јелисавета Саратлија, IV-3