Надина Мујагић - Моја прва љубав
Tabla
12:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Моја прва љубав
|
Б
|
ио је то дан као и сваки други. Лаганим
корацима сам ходала замишљена. Сва та бука око мене није избацила њега из
главе. И тачно, као да сам знала, ту негдје иза угла крио се он. Подигла сам
поглед и угледала га. Од силног, убрзаног откуцаја срца, заслијепљена његовом
љепотом, посрнула сам и пала. Од стида и запрепаштења почела сам плакати. Знала
сам да изгледам дјетињасто, а то сам најмање жељела. Пришао ми је и док је
купио књиге са пода, питао ме да ли сам добро. Нисам му ништа одговорила.
Стајала сам укочена као кип испред њега. Чекао је још који тренутак и отишао.
Био је миран и повучен баш као и ја. Само сам жељела да провучем своје руке
кроз његову златну косу док је одлазио. Стално је намјештао као да је и он био
узнемирен нашим сусретом.
Живјели смо у истој улици. Увијек бисмо
ишли истим путем кући сами, али он на једној, а ја на другој страни тротоара.
То ми се свиђало јер сам га могла посматрати испод своје капе са великим крзном.
Сакупљала сам храброст да му приђем да идемо заједно кући, али нисам довољно
храбра то да урадим. Он се понашао као да ништа не примјећује. И тако из дана у
дан моји снови су се вртјели у зачараном кругу. Написала сам много пјесама о
њему. Хтјела сам му их дати и једног дана сам се усудила, сакупила сам храброст
и пружила му папир у руке. Десило се то послије школе.
На путу ка кући као по обичају били смо
на супротној страни, али тај дан сам ишла његовом страном. Било ми је вријеме
то учинити. Пришла сам му, узела његову руку и ставила пјесму написану за њега
на длан. Изненађено је гледао, а ја сам само продужила. Тај осјећај је био
незабораван. Нисам знала да ли сам то уопште била ја. Сутрадан ми је у школи
пришао и рекао чаробне ријечи: "Хоћу да будемо пријатељи. Чиниш ми се
веома дивном особом." Након тога ми
је пришао и загрлио ме. Моје тијело је у дубини подрхтавало и плашила сам се да
то не примијети. Размишљала сам дуго је ли све ово само сан. Нисам могла ни
причати, а ни шутјети. Потрчала сам за њим, захвалила му се и испунила своју
жељу провлачећи своје руке кроз његову златну косу. Само се насмијао и опет ме
загрлио. Примијетила сам да немам разлога више да се плашим. Открила сам саму
себе и спознала тко сам заправо ја.
Моја највећа жеља је да постанемо нешто
више од пријатеља. Љубав према њему је све већа како вријеме тече. Желим да зна
да не мора да се бори за моју љубав, већ да ме само сакрије у свој загрљај и
воли.
Надина Мујагић, VIII разед
.jpg)
