Ахмед Халилбашић - Био једном један лептир
Tabla
11:00:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Био једном један лептир
Био
једном један необичан лептирић мали
Други
лептири за његову тугу
нису
знали.
Њима
би прво у око пало
то
што је на њему било све некако
обично
и сасвим мало.
Крила
су му мека попут најфиније свиле
а
малено срце скривало
велике
врлине.
Шаре
на крилима као да вире
а
на рубовима мале тачкице
свирале
су гласовире
Покушао
би да лети од цвијета до цвијета
ал
је примијетио да другим лептирима
његово
присуство смета.
Због
тога је малени некако сав повучен био
ни
летјети са њима више
никад
није смио
Ни
у игру га никада нису звали, био им је небитан
јер
је био другачији
јер
је био мали
Очаран
љепотом и изгледом других
мислио
је да он свијету
нема
шта да понуди
Крај
њега се скупљало шарено
друштво
лептирова
ширили
су и пружали прелијепа крила своја
Док
су се спремали на лет око цвијећа
малени
се често тужан
скривао
иза дрвећа
У
прве редове увијек би највећи
и
најшаренији стали
да
би посматрачу пејзаж уљепшали
Гледао
је из прикрајка како други
шире
крила своја
и
удахну сјетно Ах, судбино моја
Никада
није летио када су други
били
у близини
летио
је само сам по бијелој мјесечини
Док
му се по крилима прелијевао
мјесечев
сјај
молио
је Боже, снагу ми дај
Мјесец
му је добар пријатељ био
па
му је добре савјете удијелио:
Збаци
са себе туге огртач
твоје
срце је твој покретач.
Није
важан изглед ни бљештаве боје
ти
имаш нешто пуно, пуно боље
Мишљења
других нека ти нису важна
твоја
су крила за лет, вјеруј ми снажна
О
савјету том размишљао је
лептирић
сам
Не
спавајући тако дочекао је и нови дан
Раширио
је своја крила претворио се
из
гусјенице у лептира
Сад
по свијету слободно лети
гдје
му срце жели ту и слети
Сад
је сваком цвијету гост мио
ал
он воли само оне који су га
вољели
док је гусјеница био
Ахмед Халилбашић, VI разред
.jpg)
