Круна Савић - Пет принцеза и просјакиња
Tabla
14:00:00
0
Наташа Липовац, ОШ "Вук Караџић" Београд
Пет принцеза и просјакиња
|
Б
|
ила једном једна просјакиња. Није имала ништа. Шетајући по
граду налете на једну богату жену. Жена одмери просјакињу од главе до пете па
рече: „Хм, ти би била одлична кројачица.“ Просјакиња се обрадова. Али када је почела да шије, схватила
је да ће добити на сваке две године по један новчић. Питала је зашто, али то је
била грешка. Жена се наљути и избаци је из кројачке радње. Просјакиња леже на
улицу и заспа. Сањала је да је прешла огроман пут да би дошла до једне шуме. У
шуми су биле принцезе и дале су јој силно богатство. Следећег дана просјакиња
одлучи да оде у шуму. На путу ка шуми она види малу птичицу која је испала из
гнезда. Узе малу птичицу, помази је и врати у гнездо. Просјакињу је пратио
птичији весели цвркут. Када је стигла у шуму, просјакиња зину од чуда. Навикла
је на сиве улице и никада није видела толико боја. Осећала се дивно, скакутала
је радосно и дивила се предивним животињама. Цвеће је бујало од јарких
боја, сунце је бацало своје зраке на дрвеће па није било уопште мрачно, Лептири
су се играли, мама зец је јурила свог несташног зечића. Одједном просјакиња се
нашла у самом центру шуме. Учини јој се да је чула неки диван глас. Али уствари
није јој се учинило, у исто време ниоткуда се појави пет дивних принцеза. Једна
принцеза шапутала је са принцезом до ње и смејала се. Пета принцеза рекла је
просјакињи: „И шта гледаш?
Могла би да се склониш, знаш. Ниси ни приближно лепа као ми.“ Рече и зањиха својим плавим локнама. Четврта принцеза није могла да обузда смех,
трећа принцеза рече: „Ух што си ружна! Немаш нимало среће. Благо нама ми смо принцезе, а не тамо неке
пројсакиње!“ Рече па прасну у смех. Просјакиња се увреди па рече: „Па шта ви чак не знате ко је Марко
Поло!“ Прва принцеза рече: „Па наравно да знамо, то је... Један хм... знам! Дворска
луда.“ „Па не“ – рече просјакиња – „то је један човек
који је путовао морима и волео да плови.“ Принцезе се постидеше, очекујући да ће просјакиња да им
се смеје, али она је ћутала. Просјакиња је научила принцезе да се лепо понашају, а оне у знак захвалности дале су јој пуну врећу новца.
Просјакиња се врати у град и купи себи кућу.
Некад би отишла да посети принцезе и да их научи да читају. Просјакиња је сада
девојка која одржава хигијену и помаже другима. Живела је срећно до краја
живота.
Круна Савић, II-4
