Нађа Јокић - Џин који је изгубио шеширић
Tabla
15:00:00
0
Наташа Липовац, ОШ "Вук Караџић" Београд
Moja бајка
Џин који је изгубио шеширић
|
Б
|
ио једном
један џин. Тај џин носио је смешан поцепан зелени шеширић али га је волео.
Иначе пред џином је цела земља дрхтала а небом није могла да прође ни једна
птица у близини њега.
Једном поче да
дува снажан ветар те однесе шеширић низбрдо. Џин појури за њим али одјеном
наиђе на провалију. Поред провалије стајао је један младић. Џин упита младића
да ли може да му помогне али младић одби понуду и окрете се. Џин тада поче да
виче говорећи: „Сад ћу да те згромим ако ми не помогнеш!“ Али у истом
трену ветар подиже шеширић из провалије и крене да га носи даље. Шеширић слете
на врх крова куће једног чаробњака који је управо излазио. Угледа шеширић па га
узе. Одјеном се створи џин и рече: „Врати ми мој
шеширић.“ А чаробњак га онда упита: „Зашто ти је
шеширић тако важан?” Џин одговори: „Па кад сам био
дете родитељи су ми дали тај шеширић. Мислили су да ће ме тако разликовати од
других џинова пошто су тада сви џинови изглдали потпуно исто. У међурвремену
шеширић се цепао и старио. Али ја га носим зато што ме он разликује од других
џинова.” Чаробњак онда својим штапом заковитла небо и баци
шеширић у реку. Пошто је река била предубока чак и за џина а он није могао да
се попне на неки сплав јер је био претежак. Он опази једног лабуда како лети
изнад реке па га упита: „Лепи лабуде можеш ли да ми дохватиш онај шеширић?” Лабуд рече: „Може, али ако
ми учиниш једну услугу. А то је да ми даш своју кожу.” Џин пристаде
и одрекне се своје коже и доби шеширић.
Међутим један
врабац однесе му шеширић на врх једне планине. Џин се пењао и пењао и попео се.
Тамо је угледао једног вука и замолио га да му дохвати шеширић који је запео
иза једне стене. Али вук га је погрешно разумео и још више му расцепао шеширић.
Онда је од
своје лакоће шеширић одлетео на врх једне зграде. Џин се попео уз зграду и
осети како нешто крцка. Зграда тада пуче и сруши се. Џину шеширић испаде из
руку и одлете на једно дрво. Поред дрвета стајао је један човек. Џин га упита
да му дохвати шеширић а човек му одговори: „Може али ако
ми даш 1000 динара.” Џин поново пристаде и одрекне се свог свог богатства.
Кад му је шеширић коначно доспео у руке он га погледа. Шеширић се тотално
расцепа и више није био ни шеширић. Џин се растужи и седе испод дрвета. Ту
наиђе једна веверица и објасни му: „Немој да будеш
тужан џине. Ти се разликујеш од других џинова по својим намерама и мислима.” Џин тада
схвати да му није потребан шеширић и врати се својим пословима. Живео је срећно
до краја живота.
Нађа Јокић, II/4
.jpg)
