Мерима Алихоџић - Мост разумијевања – међугенерацијска толеранција
Tabla
08:00:00
0
Ениса Кајевић,
ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Нови Пазар
Мост
разумијевања – међугенерацијска толеранција
Дијете сам које одговоре тражи.
Зашто мало разумијевања има
код људи,
а толико је лукавости, превара и лажи?
Док једни вапе за сухом кором хљеба,
за мало новца да лијек плате,
да имају топли дом да му се врате,
богати за њих и не хају.
Све више богатства згрћу,
проводе се и уживањима одају.
Посматрам сироту старицу,
на улици гладна проси.
На плећима тешку судбину вуче,
у дрхтавој руци тојагу носи.
О, Боже драги, ко је она
и да л' има неког да се њоме поноси?
На ногама кондуре старе,
преплела траке над њима.
Кондуре за њене уморне ноге не маре,
већ се стално свађају с њима.
Пролази ћутке поред мене.
Хтједох нешто изустити,
ал устукнух пред болним погледом њеним.
Само пожељех да помоћ јој пружим,
да са њом терет подијелим.
Док сам носила пртљаг њен
молила сам Бога да стари своје окриље имају,
да улицама не лутају,
нек' свију скуте крај неког свога.
Јер старост љепоту има,
ако се с поцијепаним кондурама не свађа нога.
Нек је мање поцијепаних торби у руци,
нек су слободна старачка плећа,
чувајмо наше старе
да нам се смијеши свима срећа.
Само још богати то да схвате,
да поруше границе између два свијета
богатства и биједе
због којих косе убрзано сиједе
и трачци наде
пред зидом неразумијевања
одмах изблиједе.
Мерима Алихоџић,
VII разред
.jpg)
