Хана Тртовац - Мост разумијевања - Међугенерацијска толеранција
Tabla
16:00:00
0
Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Нови Пазар
Мост разумијевања - Међугенерацијска толеранција
Н
|
а
тротоару Првомајске улице свакодневно стоји она. Нико јој не зна име, ни одакле
је дошла у нашу чаршију. Набораног тужног лица, одјевена у дроњке пружа дрхтаву
руку пролазницима који јој пруже неки ситниш за садаку. Захваљује се и благосиља:
“Хвала, сине, Бог ти дао здравље!”. Те ријечи напаћене душе скоро нико и не чује,
сви журе за својим послом.
Нико
да застане да пита старицу због чега је приморана да проси, јер ником није лако
пружити руку. Ником није лако одрећи се свог достојанства и своје части. Људи су безосјећајни и глухи на вапаје старих,
заборављених људи. Њих су заборавили најближи, дјеца, рођаци и што је
најважније друштво. Какви смо то ми људи кад нам драге, старе, немоћне особе
безнадежно тумарају улицама молећи за
корицу хљеба? Па зар траже пуно осим да своју старост проживе достојанствено?
Па зар они нису цијелог свог живота доприносили овом друштву, градили земљу,
подизали дјецу, вриједно радили? Зашто су сада у позној јесени свог живота
свима постали терет? А тако су рањиви и
немоћни попут птице сломљених крила.
Молим
организације, молим све људе да учинимо све како би све старе особе имале
потребну његу и пажњу. Можда би требало изградити прихватилишта у којима би они
живјели, имали храну и медицинску помоћ, у којима би се дружили и никад не би
били усамљени. Вољела бих да осјете сви ти стари, добри људи да су они важан
дио нашег друштва и да им старост буде
лијепа и испуњена радосним тренуцима. Сви ћемо једног дана остарити, а пословица
каже: “Шта посијеш, то и пожањеш.”
Хана Тртовац, VII разред