Свадбени обичаји у Моноштору
Tabla
08:00:00
0
Татјана
Ковачев, ОШ „Бора Станковић“ Каравуково
 |
| Фото: http://www.backimonostor.rs/ |
Свадбени обичаји у Моноштору
Овај рад има за циљ да у кратким цртама опише
свадбене обичаје у Моноштору. На основу казивања Моноштораца, који су рођени и
живе у Моноштору, описана је просидба (ракија), само венчање, припрема младе за
венчање, позив на свадбу, улога чауша, старог
свата, кума. Такође, биће описана ношња младе и младожење. У казивањима се
каткад преплићу старо и ново. Говор припада икавско-посавском дијалекту,
са карактеристичним обележјима (икавица, окрњен инфинитив, карактеристична
употреба аориста, многе речи и изрази који су обележје говора Моноштора). Као
главног казивача узели смо Марију Туркаљ. Где постоје разлике у казивању и
обичајима, наводимо и друге казиваче.
ПРОСИДБА
(РАКИЈА)
„Нису рекли прија просидба, већ су рекли ракија. То
је зато што је свекар носио боцу ракије. И кад су је испросили, онда је реко:
„Претеље, ајде да попијемо ракију да наздравимо нашим младенцима“, а просидба,
то је модернији израз. Кад су се момак и дивојка тако мало гледали у селу и
одлучили да ће се узет, онда је момак дошо кући, па каже: „Мамо и тато, ја би
се женио, оженио би Марију Туркаљеву, (кад сам била дивојка), а његови су
рекли: „Може, може, Марине, кад ти се свиђа та дивојка, и нама се свиђа“. „Па
кад ћемо ју ит испросит, кад ћемо ит ракију носит..?“ „Ома ћемо се договорит.“
Онда дође момак од дивојке, па каже мами и тати од младе: „Ја би вашу испросио
дивојку, а моји родитељи би дошли на ракију. Кад ћете ви правит ракију?“ Онда
су се они договорили.
Кад ће свекрва ит просит дивојку ракијом, онда је
пекла гибаницу, велику гибаницу са орасима, округлу, па кад је испекла,
пошећерила одгоре, па ју замотала у ћилим, па на главу метнила, тако је носила
гибаницу, да буде мекана ко крув. Онда је купила највећу јабуку што је било на
пијацу, црвену, па метнила новаца горе, па шишку на њу, а свекар је латио боцу
ракије (зато се зове ракија), ишли су ју просит. Највише се свекрва оправила и
кренили су. Метнила у ћилим гибаницу на главу, у руку латила јабуку, накитила
ју са новцима и шишком и ошли су просит код младе. Кад су дошли, ома су на
врати рекли: „Хваљен Исус и Марија, јесте ви ради гостима?“ Младини родитељи
вичу: „Како ни, како не би!“ Они униђу унутра и свекрва метне на столицу
гибаницу, прид ње јабуку, није сидала, већ ома запивала:
„О, фаљен Исус, пријо,
дивојачка мајко,
О, ој, доведте нам ту вашу
дивојку
О, ој да видимо за ким
долазимо,
О, ој јел су руке за наше
послове,
Јел је тило за наше одило.“
Кад
свекрва запива, онда брат и сестра доведу дивојку. Опет свекрва пива:
„Ој, Марија, приђи до столице,
пружи руку, па узми јабуку.
Ој, јабука је златом окићена,
ој, Марија је Марину суђена.“
Сви
су весели, свекрва пива:
„Ја сам мене испросила снају,
Румена је ко ружа у мају.“
Дивојка је примила јабуку, свекрва размота
гибаницу, одсиче један комад те гибанице, метне јој на руку, да буде мекана ко
гибаница, и добра, да буде румена ко јабука и новаца, да буду богати.
Онда претељ каже: „Ајте, сад да попијемо ракију, ајте, ајте, кад смо
испросили. Свекар наточи у штамплице ракије свима: „Живили, живили, за наше младенце!“
и почне вечера.
СВАДБА
(СВАТОВИ)
1.
СПРЕМАЊЕ
МЛАДЕ
„Све младе су биле шокачки спримите, ниједна није
била грађански, у хаљине.“ У казивању друге жене, међутим, спомиње се
венчаница. „Ујутру ју мајка почешља и накити ју пуну главу и метне јој перје у
пуну главу, то је перје чапљино. Зато што је чапља чиста тичица и била, она је
симбол чистоће и невиности, зато су јој метнили, да се зна да је она млада, да
је чиста и невина. Навуче крила, округлан, најсвечаније руво и спримита тако
чека. У казивању бабе Кларе Ђанић, стоји: „Диверуша је спримила младу.“
Сат вримена прија него што ће доћ сватови, дођу чауши и дивер и диверуша, дивер
донесе млади црвену сукњу, коју јој је послала свекрва. И онда, младина мама
јој одвеже широки шљокани прегач, метне поњавку, млада скине папучице,
стане на поњавку, раширу сукњу и она униђе у ту сукњу и онда јој свежу црвену
сукњу на пољар, на крила и онда јој запрегну прегач били, гукама.“ У казивању
бабе Кларе Ђанић стоји: „Млада је узела прегач диверски и запрегла прегач
диверу. Дивер је био у прегачу, а ђувегија у оделу, кошуља била.“
2.
ЧАУШИ
(најављују сватове и позивају узванике)
„Док њу мама сприма, дотле сестра њезина и друге,
накиту чауше. Метну њим отарке биле, шешире накиту, чутурице напуну вина и онда
отиђу код ђувегијине куће. Они дођу накитити, кажу: „Јел млада готова,
спримита, јел сукња добра што је послала свекрва?“ „Ајмо сад зарад младе!“
Тамо већ свиру свирачи, дошли кумови и сватови, весеље и крену. Чауши
наприд, онда ђувегија и дођу код младе у двор. И крену. Иђу прво код матичара,
у цркви се винчу и на вечеру у Дом.“
У казивању бабе Кларе Ђанић стоји: „Водили су младу
кроз сокак. Са једне стране дивер, с друге диверуша, она како се увати, за
прсте. Наприд су ишли даде и мајке и стари сват и кумови и ђувегија. За њима
тек млада и дивер и диверуша. И онда други сватови.“
3.
ПОЗИВАЊЕ
НА СВАДБУ
„Кад се млада нависти, дви недиље прија сватова,
посли Велике мисе и посли ужине, четири чауша, то су пајташи ђувегијини, дођу
код ђувегије; ако је ђувегија имо коње, па каруце, онда свекрва метне липе
поњаве на каруце, чауше накиту, шешире њеве, канџије, напуну чутурице пуне
вина. Прија се знало ко се прво зове. Кажу чаушима: „Прво кума, идите зват у
сватове, онда старог свата, онда код тетке и код ујне.“ Чауши упрегну коње и
отиђу. Отвору капију, вичу: „Ево чауши, посло нас ђувегија, дођите у другу
суботу у сватове, реко да понесете мотику и грабље и ашов.“ Онда се сви смију,
радују. Ако је капија случајно закључана, онда чауши покиду плантику са
шешира, па свежу на капију. Онда код ђувегије дођу ти родови, па кажу:
„Извините, нисмо били код куће.“ Све је тако здраво липо било прија!“
4.
БЕЋАРЦИ:
Пивали смо свакаке бећарце:
„Отворите пенџере и врата,
нек се чује та наша парада.“
„Никад нисам веселија била
него кад сам сина оженила.”
„Боже драги, на свему ти фала,
кад сам ово вече дочекала.“
„А сад збогом, пријатељу, пријо,
ми водимо ваше најмилије.“
“Свака мајка заплакати мора
кад јој ћерку изводу из двора.“
„Ми имамо кума од давнина,
од давнина, па нам је милина. “
Баба Кларе Ђанић наводи и песму која се певала у
цркви:
„Господине, Боже, погледај с небеса,
да се благослови ова нова свеза,
што ће се прид твојим олтарем,
са срцем и ричју по закону старом.“
5.
ТРАЈАЊЕ
СВАДБЕ, ЈЕЛА
Пашић
Ева, 70 година
„Веридба је била велика. Донели су ми винчаницу,
бурме, ланчић. Ту су били свирачи, пивали су, гости је било, било је пуно
баканцоша (то су људи из села, кад је била нека веридба, ишли су да виду како
се то све спремило, како се пива). После веридбе, били су сватови. Прија недиљу
дана, у петак, розмарин се донаша у кућу. У четвртак су се пекли колачи. Сви су
донашали брашно, јаја. Двисто торта је било! У суботу ујутру се очупу кокоше за
супу, свиње су се клале. За подне се куво паприкаш за младину родбину, а код
ђувегије за његову родбину. Сви сватови дођу на вечеру за осам
сати: супа, кувано месо и сос, онда дође паприкаш, печено месо. Јило остане
цило вече на столицама, и торте и колачи.“
6.
МЛАДИН
ПЛЕС
„Кад дође дванајст сати, поноћ, свира се чардаш,
прво млада одигра са ђувегијом, а онда свако игра са младом за новце. Ђувегија
посли украде младу и отиђу кући, расприму се (млада из билог рувета, навуче
црвену аљину, црвене папуче), онда се врату у сватове и опет се весељу, игру до
јутра. Од суботе у један сат посли подне до недиље скоро и до подне траје
свадба.“
Кларина баба: „Младина игранка је за новце. Кума је
сидила, држала мараму у крилу ди су сви давали куми новце. А свако
је игро са младом.“
7.
ДЕЛОВИ
МЛАДИНЕ НОШЊЕ (изворни опис казивачица, у заградама је објашњење)
·
Папучице
– најлипше што има
·
Жуте
чорапе (чарапе)
·
Подсукња
·
Нагузало
(део ношње који се везује испод сукње да се сукња подигне и образује леп облик
испод струка)
·
Округлан
(врста свечане сукње; у њој невеста дочека сватове док је још у кући својих
родитеља)
·
Оплећак
шљокани (женска кошуља са шљокицама)
·
Широки
шљокани прегач (обучен је преко сукње невестине док чека сватове у кући својих
родитеља)
·
Појас
на округлану
·
Зрње
– било, црвено, жуто (накит око врата и преко кошуље, на грудима)
·
На
оплећку, око руке су портеви (украсне машне, ручни рад)
·
На
глави је „пуна глава“ (свечано оглавље: плетеница косе са шљокицама, везеним
ружицама, имитацијом класова жита и чапљиним перјем)
·
Црвена
сукња и гукама прегач (ову ношњу невести донесу и обуку девер и деверуша, а
скидају јој „округлан“ и „шљокани прегач“) када сватови дођу по младу)
Текстове
су припремиле ученице ОШ „22. октобар“ Бачки Моноштор:
Миљана Андрашев, 7. разред
Клара Ђанић, 7. разред
Ана Ђипанов, 6. разред
Казивања
и записе уредила и лекторисала:
Соња Ђорђевић Јоцић, проф. српског језика
Прво место на Републичкој смотри
стваралаштва ученика основних школа „Под истим небом нашег дома“ у Каравукову
2017. г. у
категорији литерарни радови, виши школски узраст
.jpg)
