Милољуб Мијаиловић - Мој пријатељ
Tabla
14:00:00
0
Јелена Вемић, ОШ „Филип
Филиповић“ Чачак
Мој пријатељ
Свако на
свету има пријатеља. Мој најбољи пријатељ је мали пас који се зове Смоки.
Смешно име
за пса, али га је он сам себи дао по својој омиљеној грицкалици. Добио сам га
као штене. Неописиво је какав осећај се пробудио у мени. Самим погледом у два
ока која вире испод чупавих шишки. Смоки ми пружа пуно радости. Сви знају да су моји омиљени
слаткиши „чупавци“ и тешко их делим са другима. У мом животу се и то променило.
Комадић колача припада и Смокију. Можете замислити слаткоћу беле чупаве њушке
умрљане чоколадним колачем. Понекад помислим да бих могао појести колачић и
Смокија заједно. Све је са њим игра и радост. Када сам нерасположен, он осети и
покушава да ме расположи. Скочи у крило и „свим силама“ се труди да ме пољуби.
Да, Смоки зна за пољубац и загрљај. Можда звучи невероватно, али предње шапе му
служе за грљење, руковање и чепркање по саксији. Научио сам га само једну
ствар. На реч „папуче“ реагује исте секунде. Обично не знам где их ставим, али
Смоки је непогрешив. Довуче једну папучу и онда се петља око моје ноге вукући
за гардеробу све док је не обујем. Онда креће да лаје и поскакује чекајући мој
одовор. Мој одговор је увек исти, пуно чешкања, мажења и пажења. Од Смокија добијам
пуну количину љубави да је није лако описати речима.
Право
пријатељство је такво. Осећа се у срцу и без пуно речи.
Милољуб Мијаиловић, IV-3
.jpg)
