Немања Савић - Човек и пас
Tabla
14:00:00
0
Човек и пас
Мој пас је био јако вољен од свих. Увек се одазивао на
дужност, да ли је требало хитно или не, али сам осећао да је био срећан. Када сам пошао на пут, поздравио сам се са њим и чврсто сам га загрлио.
Морао сам да кренем на аеродром и он је лајао замном и било је тешко гледати те
његове изливе љубави.
После неколико дана, чуо сам тешке речи: мој пас се
разболео. Кад су га одвели код ветeринара, ветеринар је рекао да има
неизлеичву болест. Тешко ми је то пало. Нисам желео да се мучи, па сам рекао да
га успавају. Кад сам се вратио са пута, рекли су ми да су га сахранили. Плачући, отишао сам на његов гроб и донео му цвеће.
Редовно обилазим његов гроб, али тешко је заборавити ту љубав која је трајала између човека и пса.
Добио сам, од оца, на поклон, новог пса, младунца. Био
је јако млад, браон боје и волео је да се игра самном. Најлепше код њега је
било, кад видим његове мале шапе, које весело трче према мени. Добио сам новог
друга и поново сам био срећан…
За Табла Фест 17
Немања Савић, VII
разред, ООШ Владислав Рибникар Београд
