Андреј Карајовић - Машта може свашта
Tabla
12:00:00
0
Лидија Марић Јовановић, ОШ „Браћа
Недић“ Осечина
Снови су ме је
једне ноћи одвели у прелепи град, помислио сам да би градови у будућности могли
да буду такви.
Када сам ушао
у град, видео сам летеће аутомобиле. Били су чудни, али и веома лепи. Мали
аутомобили у облику мрава, листова, цвећа или гумице за косу, то ми се много
свидело.
Куће су биле
веома велике и извијене. Неке су биле троугластог облика, неке у облику воћа
или чак у облику рибе. Помислио сам да су људи који ту живе сигурно врло срећни
у тим необичним кућама.
Ни цвеће није
било као обично цвеће. Било је врло високо и имало је очи. Баш је непријатно
када те толико цвеће посматра. Већина дрвећа имала је руке и волели су да грле
људе. Мене је једно загрлило. Загрлило ме тако јако да се замало нисам угушио.
Када ме је пустило, вртело ми се у глави и на неко време нисам могао нормално
да дишем. Сигурно је мислило да сам много јачи јер су људи око мене после
загрљаја са дрветом насмејани одмах настављали даље.
Хтео сам да се
купам у једној реци, али сам одустао када сам видео да је река уствари нафта.
И животиње су
биле чудне, то су уствари роботи који су били направљени да би слушали своје
власнике. Људима су љубимци били лавови, тигрови и све остале велике и страшне
животиње, а понашали су се као мачке, пси или папагаји. Сада ми је било јасно
зашто су роботи.
Одједном,
отворио сам очи и било ми је драго што сам се вратио у свој прелепи свет. Мој
град из маште је необичан и прелеп, али наш реални свет ипак је много лепши.
Андреј Карајовић, V-1
