Шакира Реџић - Да имам чаробни штапић
Tabla
10:00:00
0
Да имам чаробни штапић
Цртач стрипова сам и писац научне
фантастике. Мојој мами је било најтеже због тих мојих талената.
Дане сам проводила цртајући или пишући
своје маштарије. Док се мама дере из приземља да усисавам кућу, и не чујем је.
Она никако не конта моју опчињеност, само броји и чупа ми слушалице из ушију.
Размишљала сам да морам нешто подузети. Писци имају бујну машту, а цртачи
стрипова знају све нацртати па да осмислим неку направу која би сама брисала
прашину и усисавала је, рецимо као неког робота којег бих направила од
пластичних флаша коле. Како она ври, могло би то бити гориво тј. нека енергија
која би га покретала у ритму: бриши - усисај, па опет бриши - усисај.
Већ ме срећа обузе при тако дивној
идеји. Прво одлучих доћи до главног предмета сваког чаробњака – чаробног штапића. Отворим књигу коју ми је поклонио ђед:
„Како постати чаробњак?“ На првој страници се налазила слика чаробног штапића. Одлучила сам га нацртати и
ставити у функцију помоћу свог мобитела на којем сам укључила и вибрацију.
Изађем до контејнера са пластиком и
опскрбих се флашама различите величине да бих направила свог робота. Узела сам
очев кишобран за кичмени стуб. Натегнем му двије жице и од њих наштимам руке, а
двије раставим у положај ногу. Из шпаиза узмем колу од 2 литра и стегнем жицом
у висини срца. На фамозне руке и ноге залијепим по флашицу од 200 мл и све
спојим цјевчицама од инфузије, отац ми је доктор па тога имамо увијек у кући.
Промућкам добро дволитрењачу и у поруци
на мобителу написах „АБРАКАДАБРА“. Често сам у својим стриповима користила ту
ријеч и маштала да једног дана се ријечи превода „Стварам како говорим“
обистине. Порука оде и вибрација запишта.
Поче флаша титрати, а мој робот се
мицати. Убацих му у руку крпу за прашину и легох да уживам док он гланца.
Пратио је нацртане инструкције и радио док сам ја пјевушила. Већ сам сањарила
како да нешто слично смућкам и за учење кад се дволитрењача откиде, тресну о
под, одскочи онако пуна мјехура па се распрсну у капи које пообараше са полице скоро све. Скочих,
побјегох у собу и назвах маму да јој кажем да је неко провалио у нашу кућу и да
нешто лупа.
Све се брзо сјати: мама, комшије и
полиција. Нико није успио да ме извуче испод кревета док се нисам увјерила да
су сви повјеровали у моју причу и да сам безбједна.
Стигла сам и до телевизије са сликом
како вирим испод кревета.Тек сам тад видјела који је неред остао иза мог
патента. Случај је окарактерисан као мистериозан, чак су се спомињали и
Марсовци у мојој кући.
Ујутро сам устала ошамућена од
јучерашњег догађаја. Мама је већ отишла на посао као и отац. Неред ме дочекао
потпуно онакав исти као кад сам заспала, а на скици робота сам угледала мамину
поруку:
„Мило моје!
Заборавила си склонити и сложити своје
ствари. Успут поспреми сав овај неред. Мами је драго што ћеш једног дана бити
научник који ће помоћи да свијет буде љепши и бољи. Дотад учи физику и хемију
пуно више; ради оцјене, али и да би остварила своје племените снове.
И запамти најважније – иза свега стоји рад.
Воли те мама!“
Онако збуњена нисам била сигурна да ли
ме је одала само заборављена скица робота или... Оно што сигурно знам послије тога је да бих
чаробни штапић употријебила да својој другарици Нејри вратим оног оца који није
био алкохоличар, да свом другу Адису пресадим око које није стаклено јер му је глава
стално спуштена због суза које жуљају, да се Мелисини родитељи помире након
развода јер је то њена жеља, да...
За Табла Фест 17
Шакира Реџић, 8. разред, Прва основна школа
Живинице
Ментор:
Марица Ферхатбеговић
Треће место на конкурсу за фестивал дечјег стваралаштва „Табла
Фест 17“ у категорији литерарни радови старији узраст по оцени Дечјег жирија
На конкурсу за фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 17“
у категорији литерарни радови старији узраст по оцени Стручног жирија
прича ће бити објављена у Зборнику фестивала
