Валентина Вујичић - Ја као наставница српског језика
Tabla
12:00:00
0
Јелена
Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи
ЈА КАО НАСТАВНИЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Још
један обичан дан. Узимам дневник и крећем ка учионици.
Улазим
у учионицу. Сви скачу, јуре се, ништа необично, деца су то. Нико није ни
приметио када сам ушла у учионицу. Викнула сам. Сви су сели на своја места.
Рекла сам да ћемо вежбати врсте речи. Галама, превртање ранчева, листање
свезака, тражење оловака... Настала је тишина. Вежбали смо задатке; неки
ученици су подигли руку. Засметало ми је што је најбољи ђак крио свој поглед.
Био је збуњен. Тај задатак требало је сви да знају. Прозвала сам га, а он ми је
дао нетачан одговор. Била сам веома нервозна. Он ме је са неким притајеним
пркосом дуго гледао право у очи. То ме још више изнервирало, па сам почела да
вичем. Осећала сам да губим контролу. Ућутала сам и села за катедру. Схватила
сам да сам претерала. Вежбали смо и даље. Чуо се звук школског звона. Сви су
изашли, а најбољи ученик се спорије паковао. Пришла сам и извинила му се. На
лицу му се појавио осмех. Чини ми се да ми је тад пао камен са срца. Ваљда
очекујемо да ти најбољи ученици морају стално да буду спремни.
Сутрадан
смо наставили са вежбањем, а он је знао сваки одговор. Похваљивала сам га после
сваког одговора.
Никада
више нисам викала на неког ђака. Схватила сам да је у овом послу важно
стрпљење, које нам омогућава да решимо све проблеме.
Валентина Вујичић, V
р.
.jpg)
