Огњен Ђорђевић - Моја сестра
Tabla
16:00:00
0
Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд
Моја сестра
Моја сестра Николина
Права паметница, врло фина.
Румена је као ружа,
Лепа као лептир што се небом пружа.
Она код куће коло води,
Облачи нас по својој моди.
Наређује шта њој годи.
Кад не урадим по њеној жељи,
Њен врисак се у нашу кућу усели.
„Још је мала!“ – каже тата,
Испадам ко млађи бата.
Већ три године радим што она вели,
А све то да се развесели.
Тата је на њеној страни,
Па је зато често брани.
И кад је крива и кад није,
Жали се она, тешке сузе лије.
Знам да је мала, тешим се ја,
Али ипак неке ствари мора да зна!
Зато стрпљиво чекам да одрасте,
Да бубице из њене главе одлете ко
ласте.
Верујем да ће мојим мукама
Убрзо доћи крај
И да ће наша игра
бити прави рај!
Огњен
Ђорђевић, 3/2
Руководилац
литерарне секције: Александра Дракулић
.jpg)
