Алекса Тричковић - Насмејана табла
Tabla
15:00:00
0
Насмејана
табла
Дани
се нижу као бисери. Смењују се, одлазе у
неповрат, а остају само успомене. Остају сећања на детињство, прве симпатије,
школске дане и другове.
Желим
да вам причам о својим другарима, о свом одељењу, и можда вам звучи невероватно,
о својој школској табли. Да, баш о њој!
Свакога
дана дочека ме она широко раширених руку, лепа, дотерана, зелена. Спремна је
она за све моје глупости. Сиротица, шта све она не трпи. Деца ко деца. Једно
пише по њој, друго брише, треће шара, четврто струже кредом тако немилосрдно да
те глава заболи. Она цвили као природа после урагана. Онда се деси да дођу
нека баш добра деца, и табла буде сва уредна и фина. Обришу је, удесе, па
кад крену да по њој пишу и решавају задатке, да нижу прелепе реченице, а табла
сва срећна, насмејана блиста од
радости. Поносна је на своју
добру децу. Гледа их тако мило и са осмехом. Све би их загрлила само да
може.
Школско
звоно означава крај последњег часа. Вика,
дрека, галама
кратко трају, а онда наступа толико жељени мир и спокој. У школи је тишина и
табла може коначно да одахне. Лагано, са осмехом тоне у сан. Да одмори душу
своју, јер сутра је нови дан. Сутра јој долазимо моји другари и ја, а онда ајмо
Јово наново!!!
За Табла Фест 16
Алекса Тричковић,
6/2, ОШ „Милић Ракић Мирко“ Прокупље
Наставник:
Јасмина Џипковић
.jpg)
