Маша Перепелиуц - Крадљивци чоколаде
Unknown
16:00:00
0
КРАДЉИВЦИ ЧОКОЛАДЕ
Леп град Срећан дошао – срећан отишао био је
чаробан. На цреповима је било шарено цвеће. Завесе су биле од вештачког
пауновог перја (зато што су становници тог града јако ценили животиње). Све
куће су биле шарене, а испред њих расло је прелепо цвеће. Чак су и бомбоне
падале са неба. (Само
се шалим.)
Једнога дана у тај град је дошло петоро људи нижег
раста, погрбљених леђа, у црним
капутима. Становници на њих нису обраћали никакву пажњу.
Људи су им рекли овако:
- Чули смо да у вашој земљи гостопримљиво примају
госте. И зато што нас нисте угостили, нећемо вам рећи ништа лепо о будућности,
само ружно. У град ће доћи лопови који ће красти све вредније и вредније
ствари: почеће од најситнијих длака до ваших кућа.
Један становник рече:
- Не верујем овим старим вештицама.
Миле, мислим да су гатаре. Гатаре проричу
будућност, а не вештице.
- Кога брига. Ја ипак мислим да су вештице.
Пролазили
су дани. Дани су се претварали у недеље. Недеље су се претварале у
месеце. Месеци у године. (Добро, мало сам претерала, без овога са годинама.)
Једнога дана сви људи су се пробудили, мирно се растегли, урадили све што
треба. Тог јутра госпођа Нилсом отишла је до пекаре. Када се вратила, крикнула
је:
-
Ијао, нестала ми је сва чоколада из куће. Направила сам лепу чоколадну торту,
али неко ми је украо.
Њен
син ју је застрашивао млатарајући рукама опонашајући гатаре:
-
Тооо је само пооочееетак.
-
Рале, не лудирај се.
У
граду је настала паника. Сви су вриштали и трчали по
улицама као Штрумпфови кад их Гаргамел нападне. Палили су све пред собом да им
лопови не би украли ништа. (Претерала сам.) Детективи, тачније, група деце у
којој су били Марко, Влада, Стефан и Јана схватили су да лопов краде
или ноћу или док си у пекари. Тако су једне ноћи сели испред прозора и чекали
да се лопов појави. Када су лопови ушли кроз прозор, Влада је вриснуо:
-
То су духови!
Лопови
су се престравили и изашли кроз прозор кроз који су и ушли.
-
Е, лепо - кривила је Јана свог млађег брата - сад си их отерао.
-
Али сада можемо да потражимо трагове -
рекао је Марко.
Влада
се дувао:
-
Е видиш да сам био сјајан!
Деца
су кренула ка прозору кроз који су ушли духови. Тамо су нашли парче чаршава.
-
То нису духови. То су само људи прерушени у духове.
Сутрадан
су објавили целом граду да не треба да се плаше. Сутрадан увече, исто се
десило, сели су испод прозора и чекали духове. Али овог пута имали су план:
Влада ће и овог пута поново вриснути, али после тога неће остати у граду него
ће кренути за духовима. Тако су и урадили. Чим су духови ушли у кућу Влада
врисну. Духови побегоше. Деца потрчаше за њима. Духови онда уђоше у неки чудни,
мрачни град.
-
Језивоо - повика Марко.
-
Зар ниси ти онај најхрабрији? - рече
Јана.
-
Па шта ћу кад се страшим - рече Марко.
-
Мислиш плашиш? - рече Стефан.
-
То сам и рекао.
Закорачише
у тај тамни град и кад уђоше схватише да уопште није таман. Ту се правила
џиновска скулптура штенета од чоколаде.
-
Аааа - уздахну Јана - то је Чоко Кроко.
-
Шта? - рекоше сви углас.
-
Чоко Кроко, јунак из књиге коју ми је поклонила бака. Чоко Кроко је тринаесто
прасе, овај, куче. Он обожава чоколаду и зато су га и прозвали Чоко Кроко. Он
је отишао у земљу Чоколадију да са осталим кучићима краде чоколаду. Нисам
прочитала књигу до краја па не знам како се завршила.
-
Сигурно га победе кунг фу мајстори - рече Марко.
-
Ти превише читаш стрипове - рече Јана.
-
Хајде да сазнамо крај - рече Влада.
Јана
из џепа извади ђумбир:
-
Позваћемо Чоко Крокоа.
Ђумбир
спусти на под, а Чоко Кроко чим осети мирис сласног ђумбира пролети поред свих
кучића као ракета. (Стрела
ми је нешто спорија од ракете па зато кажем ракета.) Чоко поче јести ђумбир.
Остали кучићи отрчаше до Крокоа и почеше му га отимати. Деца протрчаше поред те
гужве и украдоше им чоколаду.
-
Извини Чоко - прошапута Јана док су излазили из града.
Када
су вратили чоколаду у град испричали су свима своју пустоловину и схватили да
је оно што су рекле гатаре само случајност.
У
том тренутку долазе гатаре. Полако скидају црне капуте. Из њих излазе папагаји
крешталице који су само имитирали гатаре:
-
Хајдемо одавде - рече један пиштавим
гласом.
- Хајдемо, добро смо се нашалили.
И
тако је траума са чоколадом била готова.
Чоко је добио свој ђумбир, грађани су добили своју чоколаду, Јана је
добила крај књиге, а папагаји су добили
батине од њихове маме зато што су се шалили. Добро, не баш батине. Више, нешто
мање. Пошто имају крила.
За Табла Фест 16
Маша Перепелиуц,
IV/4, OШ „Младост“ Нови
Београд
Учитељица: Тања Вречко
Прво место у
категорији литерарни радови, средњи узраст, по одлуци Старијег жирија
.jpg)
