Вања Славковић - Радост породичног окупљања
Unknown
08:00:00
0
Ивана
Павлица,
ОШ „Лаза Костић“ Ковиљ
Радост
породичног окупљања
П
|
ородица је нешто што се добија рођењем. Она је
наше благо. Моју породицу чине три генерације, довољно и за понеку свађу, али и
за радост.
У зимске вечери се скупимо у дневној соби око
јелке, ушушкани у вунену ћебад, пијемо чајеве док напољу веје снег. Тада тата
почне да нам прича своја сећања из детињства. У тим тренуцима се заједно
смејемо и уживамо у зимској атмосфери. На жалост зима кратко траје и чим
наступе први пролећни дани тата по цео дан ради, а кад увече уђе у кућу, сав је
преморен, па му прија тишина или гледање телевизије. Иако га разумем ипак ми
недостају наши заједнички тренуци испуњени смехом, шалом и игром. И мама понекад са посла дође уморна и
нерасположена, па из тог разлога једва чекам да дође зимски распуст када сестра
и ја не идемо у школу, нити мама и тата на посао. Тада смо сви опуштени и нема
нервозе, журбе и галаме.
Родитељи у последње време имају све више обавеза,
а све мање времена за своју децу. Када ја једнога дана постанем родитељ,
трудићу се да што више времена посветим својој деци. Такође ћу их учити да
богатство није само у новцу, већ кад имаш породицу која те воли и са којом
можеш да поделиш и срећу и тугу.
Вања
Славковић, 5-3
