Проблем или изазов - важна је боја шешира
Unknown
16:00:00
0
Тања Вречко, ОШ "Младост" Нови Београд
Једина разлика између доброг и лошег дана је ваш став. Dennis S. Brown
С
|
ве се у
животу може посматрати из различитих углова. Од њих, врло често, зависи како и
на који начин ћемо се ухватити у коштац са оним што нас чека на животном или
професионалном плану. Исто важи и за децу са којима делимо дане, било да су она
чланови наше породице или ђачког колектива. Прво морамо сами да научимо технику
сагледавања из различитих углова како би успели и њих научити томе.
Истраживањем
на ову тему, дошла сам до имена британског психолога Едварда де Бона. Он се
бавио техникама размишљања и њиховим утицајима на ставове људи према
проблемима, али и према толеранцији, критичности и сл. Циљ је уочити могућност
и предност посматрања из више аспеката. Велики број људи скоро увек користи
исти образац за сагледавање постављених задатака или проблема, па самим тим и
реакције на сличне ситуације су једнаке или врло лако предвидљиве.
Укратко,
техника „шест шешира“ истиче да постоји шест различитих типова размишљања који
су сликовито обележени бојама и то: бели – неутралан, црвени – јаке емоције
које надвладавају размишљање, црни – негативан став, критизерски, жути – истиче
позитиван карактер и оптимизам заснован на логичким чињеницама, зелени –
креативан став и нове идеје за разумевање и плави – има способност посматрања
са стране и контроле рада групе.
Психолошкиња
Јована Васић ми је потврдила да неретко, ученици приступају задацима са
негативним ставом – да нешто не могу или не умеју да ураде. Она истиче да начин
на који се догађаји интерпретирају, утиче на даље деловање и осећања која се
појављују и учвршћују у тим ситуацијама. Из тог разлога, пожељно је ученицима
пружити ново и позитивно сагледавање проблемских ситуација. Учење путем
покушаја и погрешака није погрешно. Оно напротив, тренира дечији мисаони процес
за трагањем ка решењу, подстиче истрајност и креативност.
Кроз
реализацију радионица, деци можемо предложити игру у којој ће се поделити у
групе, са задатком да износе своје ставове на одређену тему, али кроз визуру
шешира који им је додељен. Тако ћемо моћи да им на интердисциплинарни начин понудимо
нешто ново. Погодно је изводити је на било ком часу, независно од предмета.
Занимљиво је то што тако уче да сагледавају задатак или проблем који се пред
њих поставља, посматрајући га и другим очима. Кроз вежбу, практично, могу
увидети угао гледања помоћу ког постижу најоптималније резултате, као
појединци, али што је још важније, као тим.
Овакав
начин ширења видика је добар јер помаже да се побољша комуникација и тимски
рад, поправе међусобни односи, брже и успешније решавају задати проблеми, схвати
да не постоји само једно исправно гледиште на начин решавања. Развијање
креативности је, још један позитиван аспект, као и дозвољавање емоционалног и
толерантног приступа. По мени је значајно и то што помаже онима који имају
песимистични став да науче проблему прићи као изазову, али и некритичнима да
сагледају и лоше стране неке одлуке.
Ако
поседујемо сваки од наведених „шешира“ и умемо да га уклопимо, моћи ћемо друге,
али и себе да видимо како до сада нисмо могли. Умећемо да прихватимо туђа
мишљења без обзира да ли се у потпуности са њима слажемо. Успећемо да са већом
дозом лакоће и опуштености приступамо животу. А што је најважније, научићемо да
проблеме претворимо у изазове!
Тања Вречко
