Давид Јовановић - ПИСМО ЗА МОГ ДЕКУ
Unknown
16:00:00
0
Снежана
Стојановић, ОШ "Васа Чарапић" Београд
ПИСМО
ЗА МОГ ДЕКУ
Драги деко,
|
О
|
ног дана када си отишао, нисам био
сасвим свестан шта се догодило. Играо сам
се и
радовао са сестром
и Дидијем, а онда
се све променило...
Када је мој тата спустио поклопац ковчега, осетио сам велику празнину. И страх... Ушао сам у ауто јер сам хтео да схватим шта се догађа. Пустили су ме да кренем са њима.
Стигли смо на гробље. Почео је да плаче мој тата, затим мама, а онда и сви остали. Сетио сам се како мирно лежиш у ковчегу па сам, уздрхталог срца, и ја заплакао, и тада сам схватио, иако мали, да се растајемо заувек.
Знао сам да без тебе више ништа неће бити као пре. Мама и тата су после сахране покушавали да ме орасположе. Нису успевали. Ја сам само чекао да се ти ипак појавиш на вратима и нежно ме загрлиш. Данима се нисам смиривао. Купили су ми куцу, звала се Тара, али и она је убрзо отишла за тобом. Било ми је још теже - прво си ти отишао без поздрава, а онда и мала Тара...
Волео бих да има начина да добијеш ово писмо. Ако некако стигне до тебе, пошаљи ми по анђелу једно натраг да знам да си добро и да мислиш на нас.
Када је мој тата спустио поклопац ковчега, осетио сам велику празнину. И страх... Ушао сам у ауто јер сам хтео да схватим шта се догађа. Пустили су ме да кренем са њима.
Стигли смо на гробље. Почео је да плаче мој тата, затим мама, а онда и сви остали. Сетио сам се како мирно лежиш у ковчегу па сам, уздрхталог срца, и ја заплакао, и тада сам схватио, иако мали, да се растајемо заувек.
Знао сам да без тебе више ништа неће бити као пре. Мама и тата су после сахране покушавали да ме орасположе. Нису успевали. Ја сам само чекао да се ти ипак појавиш на вратима и нежно ме загрлиш. Данима се нисам смиривао. Купили су ми куцу, звала се Тара, али и она је убрзо отишла за тобом. Било ми је још теже - прво си ти отишао без поздрава, а онда и мала Тара...
Волео бих да има начина да добијеш ово писмо. Ако некако стигне до тебе, пошаљи ми по анђелу једно натраг да знам да си добро и да мислиш на нас.
Много те
волимо и поздрављамо Вук, мама, тата и ја!
Твој неутешни миш, вољени унук Давид
Давид Јовановић, 53
Треће место на Смотри "Извор живе
речи" у Коларима у категорији проза 5. разред
.jpg)
