Анђела Варадинац - Да се не заборави
Unknown
08:00:00
0
Ивана Павлица, ОШ „Лаза Костић“ Ковиљ
Да се не
заборави
|
Д
|
ошло је ново доба. Старе приче ишчезавају. Игре се
мењају, нема више издераних колена ни румене деце.
Памтим причу своје баке о томе како су се деца играла пре седамдесетак година у
Ковиљу.
Када је она имала пет-шест година није било ни
струје ни играчака, деца су сама, својом
маштом, правила себи забаву. Омиљена бакина игра звала се „сватови“. Када би долазила недеља, дечаци
из бакине улице већ би били у шуми и спремали колибицу за сватове од грана,
прућа и свега другог што би пронашли у шуми. Док су дечаци правили колибицу,
девојчице су од маминих хаљина и старих завеса правиле венчаницу, од цвећа из
комшијских баштица спремиле би млади букет и оплеле венчић за главу. Недељом
после ручка би сипали воде у чутуру уместо сватовске ракије. Ишли би по улици и
примали благослов од старијих који су се задесили на улици или седели на
клупама. Кад би стигли у кућицу игра се распламсавала. Певало се и веселило као
у правој свадби. После неког времена младенци би се венчали и стављали на руке
прстење од сламе. Игра се настављала до мрака, а онда су се сватови разилазили
да варјачом не би платили своје весеље.
Неке старе игре одавно су заборављене. Слушајући приче
старијих запамтићемо их и сачувати од заборава. Зато и волим да причам са
својом баком.
Анђела
Варадинац,
6/3
