Лав Лукић - Слатко сам се насмејао
Unknown
12:00:00
0
Александра
Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд
Слатко сам се насмејао
Носим
осмех док траје лето
и зими
испод шала.
У инат
га развучем кад гребе грло
и ако
боли глава.
Некад је
осмех, признајем, кисео,
стиснуст
и крије зубе.
Други
пут звонак, заразан, весео,
буди
спаваче, голица мргуде.
Кад сам
се вратио са дугог пута,
мамина
рука за кваку хвата.
Насмејах
се до сада најслађе,
само од
погледа кроз стаклена врата.
Најслађи
осмех је луталица.
Са
тајном мапом креће се лако.
На пут
полази ћутке из срца.
У око се
на прстима увуче полако.
Лав Лукић, 6/1
