Јелена Самочета - Кћи
Unknown
10:00:00
0
Ивана Павлица, ОШ „Лаза Костић“
Ковиљ
Кћи
Започињем
свечаним тоном да зборим,
ћутањем
сувише откривам
место
где пече сумња,
жигоше
вечни траг ове кћери.
Кћери,
речи
су сувише насилне
да
искажеш мисао.
Пусти
је да живи.
Не
сили се,
сила
није твој господар.
Са
стакластим очима,
склапаш
руке и молиш се једином.
Посматрај
мајку док хлеб меси,
са
житом поља свих светих!
У
њега је уплела све тајне,
старе
руке на ивици бола истрају,
бришу
зној са чела.
По
томе знам да си кћи,
твој
поглед расте
и
њишу се последње нити суза.
Око
тебе брује звона, срце твоје живи,
знај
да носим мрежу дарова,
ти
гладна нећеш остати.
Склапаш
руке,
окрећеш
се ка истоку,
крочиш
ка вратима царства,
пушташ
да терет падне,
облачиш
се у бело.
На
вечни починак одлазиш,
ти,
кћери, гладна нећеш остати.
Јелена Самочета 8/3
.jpg)
