Стошић Жељана - Шапат јесењег лишћа
Unknown
10:00:00
0
Дејан
Јањић,
ОШ „Бранко Радичевић“ Врање
Шапат јесењег лишћа
|
Ј
|
есен
је стигла у наш
град, али није стигла сама, довела је ветар и тамне кишне
облаке. Облаци су постали сиви и тамни, потиснули су сунце, а ветар се полако
завукао у крошње
дрвећа.
Мали лист је рођен у пролеће,
био је зелен и чврсто
се држао за гране. Волео је да
лепрша и заједно са птицама пева
пролећне песме. Радовао се сваком
новом дану чак
и у лето када га је сунце са неба пржило.
Онда је дошла
јесен. Птице су га оставиле јер су одлетеле у топлије крајеве. Изгубио је своју
зелену боју, почео
да жути и полако да вене. Почео
је да опада на мокру и блатњаву земљу. Крупне капи кише
су по њему падале. Ветар га је носио на све стране. Лишће
је постало шарени
тепих који пуцкета под нашим
ногама. Нестала је лепа плава боја у тамне облаке. У ваздуху се осећао
мирис влаге. Ветар је скинуо сво лишће
са грана. Тужне
гране гледају своје лишће
расуто по влажној
земљи. Сви су тужни,
небо је тужно,
тужне су птице, тужна
је трава и дрвеће.
Уместо веселе песме чују
се грмљавине и непријатни звуци ветра. Једино је ветар срећан,
игра
се са голим гранама, савија их и ломи, а опало лишће
разноси по улици. Кад буде пао снег лишће
ће нестати испод белог
прекривача.
Рођен у пролеће,
сазрео у лето, разболео се у јесен и нестао у зиму. Једна година и једна прича
о једном малом јесењем лишћу.
Стошић
Жељана 3-1
.jpg)
