Вујадин Нујкић - Ја као јунак бајке

Ивана Михајловић, ОШ „Бранко Радичевић“ Бор

Ја као јунак бајке

ио једном један свет, поприлично чудан, и ја сам живео на том свету. У том свету се све могло догодити, па чак и да математика буде лака.

У том свету ја сам волео да шетам једним истим путем, тај пут је био дугачак и сваког дана нешто ново се дешавало. Зато сам кренуо са мачем и штитом, за сваки случај.

Прва чудна ствар на коју сам налетео јесте пуж који говори. Пуж ме упита:

„Странче, да ли ми можеш помоћи да однесем ову грану до куће мог пријатеља? Треба му за потпалу, он је пуж голаћ и живи близу планине.“

Ја му одговорих: „Могу, али под једним условом – да ми постанеш пријатељ.“

Пуж ми одговори: „Договорено!“

Пуж и ја смо кренули ка планинама, али на путу смо срели баку која је рекла: „Ако желите да прођете поред мене живи, мораћете да  одговорите на моју загонетку!“

Пуж и ја одговорили смо: „Добро, како гласи загонетка?“

Вештица рече: „Загонетка гласи: Kад скок један нарави, цео свет се тресе – ко је то?“

Пуж и ја се одмах бацимо на размишљање. Ја се сетим да су Монголи некада веровали да је свет седео на жабиним леђима и сваки пут кад скочи, деси се земљотрес. Убрзо сам повикао: „Жаба!“

Вештица на то одговори: „Тачно, смете да наставите пут.“

Ја потрчах од среће и заборавих да ми је пуж на рамену. Спаде ми с рамена у провалију. Ја скочим за њим и ухватим се за грану, на сву срећу, ухватио сам и пужа. Извукао сам нас из провалије, али ми је грана коју смо пуж и ја носили његовом другу испала у провалију. Пуж и ја смо кренули ка његовом другу тужни. Кад одједном из провалије излети змај.

Змај нас упита: „Је ли ово ваше?“

Ја одговорих: „Да, да ли можеш да нам је вратиш, треба да одемо до пужевог друга?“

Змај дружељубиво одговори: „Да, и одвешћу вас тамо.“

Пуж и ја смо захвалили змају и поздравили се с њим. Ја сам довео пужа до пријатеља, урадио сам своје. Пуж је рекао: „Ти си урадио своје, сад ћу ја своје.“  Тог дана смо постали пријатељи.

Све је добро што се добро сврши.

Вујадин Нујкић 5-1