Уна Крупа - Видела сам будућност
Unknown
08:07:00
0
ВИДЕЛА САМ
БУДУЋНОСТ
Будућност је
небо пуно звезда, где свако од нас има своју водиљу која га увек прати. Оне
сјаје испред нас и прате сваки наш корак у будућности. Када нешто пожелимо,
довољно је да погледамо нашу у звезду, која као да нам намигне и улије нову
наду.
Будућност је
време које увек трчи испред нас. Ма колико ми били брзи, то време је брже. Као
неки јахач на белом коњу, она нам увек бежи и зове нас. Док је пратим, она ме
опија и привлачи мирисима најлепшег цвећа. Док трчим за њом, чујем звуке
чаробних песама које се разлежу небом. А онда, уморна од тог пута, застанем.
Осећам као да сам у тој игри са временом и одрасла. Покушавам да приђем том
јахачу из будућности. Мислим да сам успела, на трен, да му угледам очи, али
прејака светлост ме заслепила. Осетила сам његов смех, велики попут сунца.
Одједном, као да су се отворила њека велика врата. Био је то неки непознат
свет, свет будућности. Тај свет је као велико море, мирно и плаво. Као у бајци
корачам плажом бескраја. Док галебови круже, осећам како ме сунце греје и
обузима ме љубав. Природа добија неке чудне боје које маме осмехе. Срећа је у
сваком шуму ветра. Чујем песму која лечи сваки увенули цвет, сваку сузу у оку.
Као да се вратило време и све оно што смо пропустили у животу сада се
остварује. Све за чим чезнемо, будућност нам враћа. Гласови из мора, пуни наде
и вере уливају се у моју будућност. На ситном песку крај обале, исписујем
стихове мојих песама. Видим себе као песника, а море као моју публику. Осећам
да је цео свет претворен у то острво будућности о коме сам маштала.
И на крају,
стварно је могуће бар завирити у будућност. Мислим да је песници наговештавају
и да су јој најближи. А ја, још увек трчим за јахачем на белом коњу, и
покушавам да својом песмом улепшам будућност.
За Табла Фест
15
Уна Крупа,
VI-5, ОШ
„Мирослав Антић“ Ниш
Ментор: Лидија
Тошић
