Теодора Рађеновић - Осмех који ми значи
Unknown
10:00:00
0
Осмех који ми значи
|
О
|
смех који ми значи највише
на свету јесте осмех моје маме. Моја мама се зове Тања. Она је ведрог духа и
насмејаног лица највећи део дана. Њен диван осмех ме инспирише и чини ме
срећном. Увек чиним ствари које њу чине срећном, јер сам и ја, као што сам већ
поменула, тада срећна. Неке од ствари које радим да би она била срећна јесу:
трудим се да имам јако добре оцене (што без лажне скромности успевам),
поспремам своју одећу, понекад ставим судове у машину која ће их опрати; има
још пуно ствари, али то није тема овог састава.
Моја мама је рођена 29.V
1973. у Београду. Њени
мама и тата, а моји бака и дека зову се Зорица и Славко, а ми их зовемо бака
Зока и деда Лале. Моја мама није јединица, има брата Дејана, он је зубар.
Тања ради на телевизији,
водитељка је емисије Национални дневник. Тај посао ради два или три пута
недељно, осталим данима га раде Бојана или Драго.
Моја мама има много идеја,
јако добрих идеја. По мом мишљењу, њена најбоља идеја је била та да купимо
куче, али не било које куче него белог патуљастог шнауцера. Ту идеју смо и
реализовали, а ја сад без њега не бих могла да живим.
Заборавила сам физички да
опишем своју маму. Она има плаву кратку косу и најлепше очи на свету, те дивне очи су плаве. Моја мама се
јако лепо облачи, све ствари су јој лепе и још кад их укомбинује, изгледају
предивно.
За крај бих желела да
кажем зашто сам баш о њој писала. О њој сам писала зато што ме је родила и лепо
васпитала, зато што је увек ту и кад треба и кад не треба, треће и најбитније,
волим је зато што ми је мама!
За Табла Фест 15
Теодора
Рађеновић, 5б, Француска школа у Београду, Ecole francaise de
Belgrade, Serbie
Ментор: Оливера Потић
.jpg)
