Лав Лукић - Запршка
Unknown
15:00:00
0
Запршка
Toг јутра сам
ост`о гладан.
Доручак је био јадан.
Празан стомак тужно цврчи.
Цело ми се тело грчи.
Она снима... Све капира...
Сочни сендвич ми сервира.
Мами шунка и хлеб бели,
а њој драго што га дели.
Још ме гледа
кришом кратко,
Па понуди питу слатко.
Нисам мог`о да одолим
Када нуди све
што волим.
И случајно „кад би'
хтео“...
Каже: „Узми штрудле део!“
Видим хоће да ме смува.
С бибером ми чорбу кува.
Иза дугих трепавица
Замку крчка куварица.
Кашу мути, крофне прави.
Мене нешто ка
њој тера.
Сад је чекам да се јави,
Док се спреми и дотера.
Схватам, све се променило,
Чак ни гладан нисам више.
Сањам једну куварицу
На ванилу што мирише.
За Табла Фест 15
Лав Лукић, V/1, ОШ „Никола Тесла“ Београд
.jpg)
