Јована Поповић - Чаробни штапић
Unknown
16:00:00
0
Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови
Београд
Чаробни
штапић
Једне ноћи, док сам спавала, из сна ме пробудила мала вила плаве
косе и плавих крупних очију, држећи у руци неки штапић. Нежним
гласом ми је рекла да је штапић посебан, чаробан и да је то њен поклон.
Када сам се ујутру пробудила
узела сам чаробни штап и испробала његове моћи. Пожелела сам да моји војници
више не буду зелени, већ црвене боје. Рекох то наглас
и додирнух штапићем војнике. Срце ми је заиграло када су сви до једног постали
црвени. Брзо сам отишла у дневну собу и пожелела да мој стари намештај постане
нов, лепих, живих боја. Додиривала сам
кревете, фотеље, старе зидове, а чаробни штапић је чинио чуда.
Вриштећи, истрчала сам напоље да бих нашла
Џонија, старог куцу луталицу, дечјег пса, ког сви познају и радо се играју
са њим. Сваки пут када га видим изгледа све старије, споро хода понекада чак једва
устане и дрхти стојећи на својим ногама. Додирнух га штапићем и он постаде онај
стари, млади пас, затегнутог тела, ведар и покретан. Поче да скаче
на мене, да ми лиже образ, гризе ногавицу и трчи лево-десно.
Уживала сам гледајући га.
Захваљујући мом чаробном штапићу
све ружно је постајало сјајно.
Јована Поповић, III/4
.jpg)
