Димитрије Коковић - Мој друг Снешко Белић
Unknown
16:00:00
0
Тања
Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд
Мој
друг Снешко Белић
Једног зимског
дана када је нападао
дубок снег направио сам свог
Снешка Белића. Био сам неизмерно срећан и радостан и поносан на своје дело.
Гледао сам га и размишљао како би било
лепо да Снешко оживи и да могу с њим да
разговарам. Приметио сам да сам заборавио да му ставим нос односно шаргарепу.
Отишао сам кући, узео шаргарепу, вратио се и ставио Снешку нос. Он је одједном
оживео. Почео да трепће и да говори. Померао је и руке. Био сам много срећан и
узбуђен због тога што се догодило. Питао сам га да ли жели да ми буде пријатељ.
Рекао је да жели и од тада се нисмо раздвајали целе зиме. Играли смо се,
грудвали и санкали. Када је дошло пролеће, снег се отопио, а Снешко се са мном
поздравио и рекао ми да се враћа следеће зиме и да ће својим другарима причати
о пријатељству са мном. Нисам био тужан јер сам знао да ће се сигурно вратити
следеће године.
Димитрије Коковић, III/4
.jpg)
