Видела сам будућност - Петра Миладиновић
Unknown
19:45:00
0
Видела
сам будућност
(за Табла Фест 15)
Када сам у
кревет пошла:
Ни до врата
нисам дошла,
А ту је већ
био неко
И стасито мени
реко:
„Хеј, слатка девојчице,
Мaлена паметнице,
Водим те у
будућност,
Да опстанемо
ти си нам једина могућност.“
Тада сам се
запитала „ЗАШТО БАШ ЈА?“
И добила
одговор да „НЕМА ДОВОЉНО КОМШИЈА“
Почела сам да
се смејем тад
И схватила да
нема довољно станара и да сам им ја потребна сад.
За њим сам ја
тако пошла
И до пролаза
једног дошла,
Била су то
тајна врата,
Мој пут до
њиховог занимљивог спрата.
Када сам тамо
стигла
Одмах сам се у
воз дигла,
Била је то
чудна справа
Летела је,
била је права.
Отишла сам тад
у стан
И знала сам,
чудан биће овај дан,
Чудно јако,
видим све
А нисам знала
шта ћу овде до малопре.
Показа ми то
справа
Као да је
особа права.
До маркета сам пошла,
И на чудно
место тад дошла.
Изгледао је
маркет чудно јако,
И питала
некога ја сам ово лако:
„Зашто овде нема хране,
Зашто овде
нема нане,
Какво је ово
место,
Да ли људи
овде долазе често?“
Кратко и јасно
су они рекли мени:
„Ово је будућност и сви су снени,
Хране разне
овде нема,
Само се нова
техника спрема.“
Потпуно сам
била збуњена,
А касније
схватила да је то идеја супер осмишљена.
Значи, то су
биле чудне справе
Њима само
кажеш шта ћеш и оне ти то у руке ставе.
Видела сам и
разне аутомобиле,
Који су летели
као мале виле.
Био је ово
диван дан,
Као да је сан.
Када у трену
сам неки глас чула,
Уплашила сам
се и у месту утрнула.
Неко ме је
штипнуо,
И као да ме је
гурнуо.
Па сам се ја
онда пробудила,
И схватила да
сан је направио ова побунила.
Сан је ово
најбољи био,
Било би ми жао
да се никад није снио.
А сада желим
смо једно:
Да сан постане
сећање вредно.
Мислим да је
ово јако узбудљиво било,
Пресрећна сам
што се баш у мојој глави снило!
Миладиновић
Петра III-4
OШ „Младост“,
Нови Београд
.jpg)
