Завидим птицама
Unknown
07:59:00
0
ЗАВИДИМ
ПТИЦАМА
Сигурно има нешто
тамо,
кад лете високо,
смело.
Сигурно има нешто,
што би и моје срце
хтело.
Волим да их гледам.
Завидим им често,
док плове небом
плавим.
Само желим на њихово
место.
Тамо негде високо,
истина се крије.
Негде далеко горе,
где нико, никад
крочио није.
Тамо горе, високо
љубави су јако снажне.
Сигурно ка њима лете,
па се праве важне.
Тамо негде, сунцу ближе
где и оно лепше сја.
Тамо негде свет је
лепши,
тамо високо желим ја.
Желим бар један дан
да место с` њима
делим.
Да откријем тајну
коју силно желим.
Оне то знају
и неће да ми кажу.
Лепом плавом небу
оне чувају стражу.
Али један голуб бео,
спусти се на моју
руку,
Поносан и смео
нешто мени гукну.
„Само склопи очи.
Тада ћеш и ти моћи
да видиш свет у
плавом,
свет у светлу лепом,
правом.
Над чаробним небом
овим,
тајна своју мрежу
плете,
наћи ћеш је само
останеш ли дете.“
Марко Јовановић, 5. разред, ОШ „Старина Новак“ Београд
III награда на 4. Међународном
фестивалу Раде Томић,
поезија основци
I награда на конкурсу „Птице“
Пријатељи деце београдске општине Палилула
I награда на конкурсу Песничка
сусретања деце и младих, Пријатељи деце београдске општине Палилула
.jpg)
