Алекса Новаковић - Доживљај који ме је растужио
Unknown
15:00:00
0
Наташа Липовац, ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“, Београд
ДОЖИВЉАЈ
КОЈИ МЕ ЈЕ РАСТУЖИО
Једном ми се десио један тужан доживљај, који ми је
дубоко од тад урезан у сећање.
Све то се догодило 8. октобра 2011. године. Тог дана је мој дека преминуо. Тата нам је
тог дана, рано ујутру јавио тужну вест. Читава моја породица се једва суздржала
да не заплаче, а најтеже је било мојој баки. Трудио сам се да све време
прелиставам дечје новине, али сам толико био врућ од плача и било ми је веома,
веома лоше.
Пре него што је преминуо, нисам га видео месец и по
дана, јер је све време био у болници. Тата ми није дозволио да идем на сахрану
јер је мислио да ће ме то много растужити. Био сам упоран и хтео сам, а
упорност се исплатила. Све декине и наше комшије су дошле тамо веома тужне и
сви су били видно нерасположени. На сахрани сам мислио да ћу моћи да видим њега - мог
деку, али нисам могао...
Тамо је био присутан и поп који је говорио молитву.
Деку су полако закопали у гроб, а са деком и једну
моју бистру сузу која је полако из ока пала.
Мама ми данас често каже да стално замишља како нас
дека чека у дворишту и нешто вредно ради.
Након свега тога сам често сањао деку и говорио му:
„Увек ћеш бити у мом срцу!“ Често помислим: „Она звезда на небу је мој дека.“
Било ми је јако тешко да разумем све то, али ипак,
десило се то што се десило и ја ту ништа не могу да променим.
АЛЕКСА НОВАКОВИЋ, III-4
