Осмех босоногог детињства
Unknown
09:09:00
0
Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд
У оганизацији Библиотеке „Вук Караџић“ из Новог Београда, реализован је литерарно–ликовни конкурс под називом „Осмех босоногог
детињства“. Посвећен је стогодишњици рођења Бранка Ћопића, великог српског писца.
На конкурсу је учествовало 14 новобеограских основних школа.
Прво место у конкуренцији литерарних радова (песме)
заузела је Маша Перепелиуц, а треће место
Нађа Миковић. Обе девојчице
су ученице одељења III/4, Основне школе „Младост“ из Новог Београда.
Ученицима су свечано уручене награде 3. марта, на завршној манифестацији
посвећеној нашем великом писцу, која је одржана у свечаној сали Општине Нови
Београд.
Мачак Тоша
Био један мачак Тоша
вредео је баш три гроша
власник му је деда Триша
Тоша њему лови миша.
И пас ту је звани Жућа
у дворишту њему кућа.
Живели су они лепо
некад сложно некад гложно.
Није никад нико знао
кад ће лопов да долута
и мир њихов заколута.
Десило се једне ноћи
Триша спава, мачак дрема,
а пас Жућа одлутао чак до Срема.
Лопов дође, трчи, скочи
плот високи тад прескочи.
Јури лево, хита
десно
по дворишту тражи бесно
али празна торба оста.
Није да је време поста
већ сиромах деда Триша
ништа нема
осим мачке, пса и миша.
Маша Перепелиуц III/4
Мачак Тоша у чизмама
Мачак Тошо, живео је
Код доброг чича Трише,
По читав дан дремао,
Мишева све више.
Лењ је био да их лови,
Па је нашо посао нови.
С позориштем мачак оде,
У глумачке крену воде.
Замишљао себе,
Kao глумца славног,
Да је глума лака,
Да му нема равног.
Мачак у чизмама
Била му је улога
Од чизама неудобних,
Заболе га нога.
Да научи текст,
није мого Тоша,
Па и глума његова,
беше много лоша.
Да постане глумац
Шансе било није,
Па се лењи мачак
од публике крије.
Нестали су брзо
Сви његови снови,
Вратио се чичи
Па мишеве лови.
Опрости му све
Доброћудни чича,
Спремио му сланиницу
Има с ким да прича.
Нађа
Миковић III/4
