Марко Јовановић - Птица
Unknown
07:41:00
0
Једном сам добио птицу на поклон. Дао
сам јој име Птица јер Кића, Фића и Кики нису долазили у обзир. Једноставно, то
име јој је припадало. Била је велика и бела, усправног држања и високо
подигнуте главе. То је била љубав на први поглед.
Много сам заволео Птицу. Понекад би
заједно запевали, често се лепо испричали. Доносио сам јој најбољу храну и
појио је стално свежом водом. Кажу да тако треба. Живели смо срећно у нашем
малом дому све док се Птица није разболела. Био сам врло тужан и помагао сам
Птици колико сам могао.
Онда сам се сетио и рекао: „Отворићу
кавез, Птицо, па ти сама одлучи".
Једне вечери чух како ми Птица говори: „Ја одлазим
на далек пут. Тамо где је слобода".
У рану зору сам се изненада пробудио.
Погледах у небо изнад кавеза и учини ми се да видим Птицу како лети ка Месецу. Месец се белео баш као она и ја се
окренух ка месту где је спавала. Само једно мало, бело перо је лелујало у
ваздуху, а онда је и оно кренуло ка небу кроз
мали отвор на тераси. Знао сам да ћу од тада бити сам.
Видим ја
Птицу понекад када је ведра ноћ,
како лети као велики бели
маслачак. Буде ми некад жао што није
поред мене. Питам се често да ли сам негде погрешио и то ме мори. Тата ме утеши
кад каже да свака птица свом јату лети. Не разумем ја то баш, али сам научио да
верујем да ако је она срећна и ја сам.
Данас сам исто
погледао у небо. Ветар је дувао са севера, носећи једну малу, светлу тачку.
Можда је то била Птица.
Овог пута слободна.
Марко
Јовановић, V2
II место на литерарном
конкурсу „ПТИЦЕ“ у организацији
Пријатеља деце београдске општине Палилула
.jpg)
