Сузана Кучук - Вуков рад оцјена садашњости
Unknown
12:28:00
0
Гледајући и слушајући окружење у коме живимо, сваким
даном све више спознајем вриједности уложеног рада и труда Вука Стефановића
Караџића. Вијекови су прошли, али оно што је он урадио за свој народ и српску
књижевност још траје и трајаће. То нису пролазне вриједности, то су јаки и
чврсти темељи језика српског народа.
Вук Стефановић Караџић је најзначајнија личност српске
књижевности XIX вијека, али он је доста више од тога... Он се борио
са сиромаштвом, болешћу, књига му је увијек била при руци, није се залудио
богатством... Вратио се у своју земљу, свом српском народу и посветио живот
језику и писму. Смогао је снаге да не поклекне након своје тешке болести и
након губитка своје десеторо дјеце, наставио је даље... За све то нема довољно
високог признања, дипломе, титуле... То је могао само он, један једини,
непоновљиви наш Вук Стефановић Караџић. Његова дјела и успјеси говоре о јачини његовог ума, жеље и
љубави које је усмјерио на најбољи могући начин.
Ми сад Вуче живимо у неком такозваном модерном времену, које се мени не
свиђа, али избора немам. Вјерујем да ни тад није било лако, али сад је
немогуће. Нас је мало који смо предани учењу, читању, борби за опстанак језика
и писма. Гледају нас неким чудним погледима, па чак се деси да успјех буде
предмет исмијавања и ругања. Цитираћу мени посебно драгу наставницу српског
језика: „Књига се враћа на велика врата“. У тој реченици је све речено, ко жели
да разумије...
Често размишљам, како је то било Вуче бити најбољи у :
Берлину, Русији, Паризу, Бечу...? Носити се са толиким одликовањима? Много
времена, воље и труда стоји иза тога. Питам се, а шта би било Вуче да си рођен
кадa и наши родитељи? Садa се Вуче друге вриједности цијене, али не брини, има
нас који застанемо испред твоје слике у холу школе, погледом ти се захвалимо за
све што си урадио и нама оставио. То је
право насљедство и богатство. Али то схватају само појединци, и нажалост мало
нас је, али и то ће се промјенити, надам се...
Борио си се и патио, из сиромаштва отишао у потрази за
књигом и жељом да свом народу оставиш вриједност праву, јер језик и писмо су
највеће вриједности које се остављају покољењима...
Много би ми требало да опишем шта си све постигао, али
то знамо сви, или они који желе знати... Уз толике успјехе у сјену је пао твој
труд и рад у многим другим областима живота. И тада си изучавао болести,
исхрану, везу природе и људи. Ми који идемо стопама твојим све то знамо. Можда
је то дио твоје немоћи да се излијечиш или спасиш своју дјецу од смрти, али то
нико не зна, осим тебе. Ми смо ти захвални јер и то су велика дјела која си
оставио нама.
Вијекови су пролазили, времена се мијењају, чини ми се
иако сам јако мала да је сада неко чудно вријеме мој Вуче. Сад су неке друге
ствари битне па чак и пресудне, а то што не знамо матерњи језик није срамота с
тим се неки и хвале... Вјерујем да ни теби неби било лако данас изаћи на крај
са гомилом пролазности што замајавају младе, који не виде да им у том
безвријеђу живот пролази. Да бар могу добити савјет од човјека попут тебе, како
наставити даље? Садашњост је тешко доба, писмен човјек се с тим носити мора.
Све нас је мање Вуче, али има наде... Опстаће наше писмо и језик, јер толико
можемо, а и морамо, ти си нас задужио. Наше је да се одужимо на свему што си
учинио за нас и наставимо даље. Да у заборав не падну ни језик ни
писмо, јер без тога куд би смо...
На раскрсници смо живота, поштења, морала, то је
реалност садашњег времена. Али има нас још Вуче који се боримо да праве
вриједности опстану, гдје си ти стао да ми наставимо. Поред свих твојих награда
и успјеха, твоје највеће признање смо ми који смо предани језику и писму, раду
и учењу у лудило садашњости. Вуче буди поносан на нас сви смо ми твоја дјеца,
која пишу као што говоре и читају као што је написано!
Сузана Кучук, VII4 ОШ „Бранко Радичевић“ Бања Лука (наставница:
Нада Славнић)
Признање за освојено прво мјесто на
конкурсу писмених радова у поводу 200-те годишњице штампања првих Вукових
књижевних дјела и 150-те годишњице његове смрти
