Лука Баровић - Наставница
Unknown
13:01:00
0
Мирјана Шошкић, ОШ „Владислав Рибникар“, Београд
Наставница
Једног сунчаног септембра, један мали дечак држећи се са мамом за
руке кренуо је у велику авантуру. У школу је ушао кроз огромна врата. Стигао је
у двориште. Оно је било препуно непознатих лица али дечак се трудио да гледа само
у наставницу јер му је она давала сигурност и наду да је на правом месту. Када
су се сва деца окупила кренули су ка учионици. Попели су се уз велике степенице
које су изгледале као да немају краја, затим скренули у ходник који је био
дугачак као ауто-пут. Столови у учионици су били велики, столице су биле
велике, табла, наставница… све је било огромно! Први велики одмор је био диван,
наставница је рекла деци да седну поред џиновског дрвета, ту су појели ужину и
започели игру. Изгледало је као да је игра трајала вечно.
Три године касније једног облачног септембра тај исти дечак је
кренуо у школу, у свој четврти разред, без маме. Сигурним кораком прошао је
кроз врата и попео се уз мале степенице, прошавши кроз ходник до своје
учионице. Осећао се испуњено и срећно. Сео је на малу столицу поред свог друга
Реље, осврнуо се лево и видео још много познатих, драгих лица својих другара. У
учионицу је ушла насмејана учитељица. Сада је све око мене некако мање, краће… све
осим ње. Драге наставнице… која је већа него икада и која ће увек таква и
остати. Моја и највећа!
Лука Баровић, V-2 (учитељица Јелица Васиљевић, разредна Сања
Терић)
Признање на
фестивалу лепе речи у Тителу „Флерт
2014″
.jpg)
