Пета „Сашина поетска ствараоница“ – БУДИ ПЕСНИК
Unknown
14:31:00
0
Гордана Бојић,
ОШ „Свети Сава“, Панчево
Финале „Сашине
поетске ствараонице – БУДИ ПЕСНИК“ одржано је у Културном центру 12. фебруара
2015. године. На конкурс је пристигло
око 400 песама ученика основних панчевачких школа. Међу најактивнијима били су
ученици наше школе. Жири је одлучио да награди и похвали 23 ученика, од тога 10
ученика ОШ „Свети Сава“. Награђени су добили књиге песника Саше Божовића и ИК
Лагуна, претплату на лист „Панчевац“, а прва три места су и новчано награђена.
ПОХВАЛЕ су постигли
ученици:
Небојша
Божић, 2. разред
Маша
Павловић,
Маријана
Гаврановић, 7. разред
Јованка
Мандарић, 6. разред
Александра
Петронијевић, 6. разред
ТРЕЋЕПЛАСИРАНИ ученици:
Анђела
Жежељ, 6. разред
Мајда
Амбруш, 7. разред
ДРУГО МЕСТО припало је:
Сара
Симоновић, 2. разред
Невена
Гаврановић, 4. разред
Инес
Марјановић, 6. разред
Ја знам
свашта
Ја знам да трчим,
Ја знам да пишем,
Ја знам да берем,
Ја знам да сејем.
Кад у парк идем
Ја и пса водим
И увек се добро проводим.
Кад у школу идем,
Знам да се понашам
И да знате да
Другарима увек опраштам.
Сара
Симоновић,
2. Разред
МАЈКА
Моја мама мене воли
И зато ми све дозволи
Моја мама мене пази
Па ме тако и размази.
Она мене свуда води
Јер је хтела да ме роди.
Божић Небојша, 2-5
Речи нису довољне
Мислила сам да
дубоко дрема
Још не могу да
схватим
Да га данас
више нема,
Волела бих да
могу да га вратим.
Мека црна
длака,
То куче беше
бајно,
Уз њу среће
пуна шака,
Ал што не живе
трајно.
Чувала бих је
ко мало воде на длану,
Уз њу је био
веселији дан,
Устајала бих
због ње и у зору рану,
Преболела бих
је да ми није дошла у сан.
Била је боља
од свих паса,
Свакога дана
за њу се молим,
Она је била
посебна раса
Иако је нема,
највише је волим.
Александра Петронијевић, 6. разред
Годишња доба
Када јутро
раније дође,
кад хладна
зима прође,
ласте се на
пут кад крену,
из сна се
медведи прену,
и када сунчеви
зраци,
тек расцветало
поље позлате
тад знамо да
је стигло пролеће.
Све топлије дане
прихватили смо
радо, ето,
срећно је
ђачко лице
стижу нам лето
и хладне посластице.
Родитељи се,
полако,
припремају за
море,
готова је
школска година,
шта има од
тога боље.
Први
септембар, познат је свима,
Ђацима се
смеши
Нова школска
година.
Двадесет
трећег септембра
На власт је
стигла јесен,
Опада са гране
зрео кестен.
А у новембру,
Кад пахуље
крену да веју,
Људи своје
домове греју.
Деца се играју
у снегу
И весело
скијају на брегу.
Јованка Мандарић, 6. разред
Тужна девојчица
Има једна девојчица
чија је душа пуна сете,
Свакакве јој
мисли лете,
Од далеких
крајева до нестале планете...
Када се нечему
лепом нада,
Неуспех увек
срећу свлада,
Туга девојчицу
обузме тада...
Свакога дана
заплаче, уместо да срећна буде...
Када јој
девојчице лажно другарство нуде,
Њене проблеме
нико не разуме...
Једног је дана
сва туга нестала,
Плакати је
стала, сета је престала,
Девојчица је
праву другарицу нашла...
Девојчице су
тада срећне биле,
Знале су да
после кише сунце изађе
И да се на
крају добар друг нађе.
Маријана Гаврановић, 7. разред
.jpg)
