Даница Николић - Да сам мала као зрно
Unknown
10:36:00
0
Некада
давно, у малој земљи,
живели су мали људи у својим малим кућама.
На први дан пролећа,
када љубичице и висибабе процветају и када се роде и ласте
врате кући, људи би организовали прославу сунца у част добре виле Цветане, јер
она доноси све лепоте пролећа. Онда би се сви окупили око чаробне стене пролећа и деца би се попела на њу. Она је толико велика да се са њеног врха види читаво мало краљевство.
Али, ове
године пролеће никако да дође. Сви су се забринули јер није долазила ни вила
Цветана. Прошло је још неколико дана, али
пролећа нема па нема. Шта ће се десити када ни код великих људи не
дође пролеће? Зато ја, једна деветогодишња девојчица, крећем у
потрагу за Цветаном. Облачим се, спремам торбу за пут и крећем. На путу сам
наишла на продавницу пролећних ствари. Ушла сам и купила канап, јакну и чизме.
Настављам пут и стижем до планине Јетија. Нисам била баш срећна због тога. Да бих се попела на ту планину, облачим чизме и везујем се канапом ради
безбедности, тако раде планинари. На снежном врху угледала сам
огромну Јетијеву кућу и ушла у њу. Јети је спавао па сам покушала да се
прошуњам поред њега. Пошто он има добар слух, одмах ме је чуо.
„Ко си ти?“
„Ја сам Даница, а како се ти зовеш?“
„Ја сам Милош.“
„Хоћеш ли да ме пустиш да прођем поред тебе и одем до замка Снежне
краљице.“
„Може, ако одговориш на моје питање: Која је тајна пролећа?“
„То ти не могу рећи.“
„Шта си рекла?!!!“
„Добро, рећи ћу ти - не знам.“
„Онда не могу да
те пустим.“
„Али ја сам ти дала одговор, а мој је одговор - не знам.“
„У праву си, ти си веома паметна девојчица и зато ми се свиђаш.“
Излазим из
Јетијеве куће и трчим право ка замку. Улазим и видим да Снежна краљица испитује
Јетија да ли је сазнао тајну пролећа.
„Сазнао сам тајну пролећа! Она
је...“
„Која, говори!“
„Не знам - то је тајна пролећа.“
„Шта? То је тајна? Ух, опет су те прешли, смотанко
један!“
„Ускоро ће се снег отопити и доћи ће
пролеће, а нисмо открили тајну.
Моја магија бледи.“
Снежна
краљица ме је видела и сва бесна баца магију леда на мене. Брзо се измичем и сине
ми позната изрека „Лепа реч -
гвоздена врата отвара“.
„Ниси ти лоша краљица само си мало љута јер те Цветана не позива на
прославу пролећа.
То се више неће поновити, ја те позивам на прославу!“
Сва
срећна, Снежна краљица и ја журимо до малог краљевства. Наједном се сетих да без Цветане не може бити ни прославе. Краљица ме води до леденог затвора и пушта заточену
Цветану на слободу.
Одлазимо до краљевства и Цветана, најзад, доноси пролеће.
Као награду за спасење пролећа, Цветана ми је дала крила. Постала сам пролећна вила и њена помоћница. Прослава је
почела, а почело је пролеће. Пошто
сам постала добра вила, даровала сам пролеће и великим људима.
Тако
смо сви били срећни и задовољни.
Даница
Николић II-3,
(2005.)
ОШ
„Свети Сава”,
Панчево
учитељица:
Наташа Целески
