Бакир Селимовић - Арса
Tabla
12:13:00
0
Марица Ферхатбеговић, Прва основна
школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Арса
Аларм је пиштаво зазвонио.
Пробудио сам се и одмах обукао своје нове новцате панталоне. Стигао сам у школу
у којој је по ходнику скакала дјевочица Арса. Дјевојчица која је била врло
лукава, уображена, али и лијепа. Њени родитељи били су плаве крви па и она
сама. Расипала је новац како год је могла.
Звоно зазвони и кренух према
учионици. Арса је ушла у учионицу те снажно залупи вратима и сједе за свој сто.
Била је из неког разлога врло љута и бијесна. Наставница ју је попријеко
гледала јер је знала да воли правити проблеме. Чим је наставница отишла да се
припреми за час, она опет поче да лудује. У руци је имала мали сок.
Викнух: ”Престани! Наставница
ће галамити!” Она ми приђе и поче ме вријеђати. У свађи на мене баци флашу од
сока. Сок се проли тачно по мојим панталонама! Наставница уђе. Ја сам
одмах, без размишљања о посљедицама,
пријавио Арсу. Она рече: “То није истина, он је то сам себи урадио да би ме
оптужио!” Наставница загалами на мене. Сви су свједочили у Арсину корист, јер
им је обећала слаткише. Осјећао сам се понижено. Протрљах чупаву главу и
погледах у плафон. И као да је судбина хтјела! Видјех камеру. Викнух:
“Наставнице, ако ми не вјерујете, погледајмо снимак.” Арса се ућути. Поче се
све око нас комешати, а она промијени боју. Поцрвени па позелени... Па бризн у плач. Знала је да је ухваћена. Иако је била
права мала принцеза, савјест ју је дотукла. Рече: ”Наставнице, молим вас...”
Наставници нису биле потребне
ријечи. Погледа је врло љутито па одговори: ”Не вријеђа ме твој чин, нити твоје
дјело, вријеђа ме твоја лаж! Брзо да си се извинила Вилу!” Она ме погледа и кроз муку рече:
”Изнини, Вил! Надам се...
да ћеш ми некада опростити.”
Након тог часа
отишао сам кући. Не знам јесам ли био тужан или весео. Моје панталоне ћу опрати
и опет ће бити као нове. Али Арсину савјест и наше другарство не могу.
Бакир
Селимовић, VII разред
.jpg)
