Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » Пето предавање на Летњој школи за мале песнике


Tabla 08:00:00 0




У уторак, 3. јула, одржано је пето предавање на Летњој школи за мале песнике у Библиотеци Дечијег културног центра Београд. Деца су читала песме Љубивоја Ршумовића: „Браћу не доносе роде“, „Генерале, сило љута“, „Ау што је школа згодна“, „Десет љутих гусара.“ Предавање је држала сарадница ДКЦБ Дајана Лазаревић.
Такође, прочитали су и своје нове песмице, за које су тражили проверу и савете. Деца су видно напредовала у начину изаражавања, а песме, које су написали, су лаке и римичне, у складу са њиховим узрастом.
Вести о Летњој школи за мале песнике можете пратити на званичним сајтовима Дечијег културног центра (http://www.dkcb.rs/), Српском културном порталу (www.skup.rs) и у емисији „Мали дневник“ на РТС-у.

 


Дечије стваралаштво


Уна Крстић је учесница Летње школе за мале песнике у ДКЦБ. Рођена је 6.10.2008. године и ученица је 3. разреда ОШ „Растко Немањић – Свети Сава“ у Новој Пазови. Уна је одлична ученица и воли да пише песме.


Чудно вече

Седим и гледам светлуцаве звезде,
Које целе ноћи небом језде.

Ту је и месец, који их чува,
А, ево, поче ветар да дува.

Сиви облаци небо прекрише,
Изгледа да ће ускоро бити кише.

Један облак велики и љут,
Прогута цео млечни пут.

Поче јака грмљавина и севање,
Затворих прозор и одох на спавање.




Лара Ћосић је учесница Летње школе за мале песнике у ДКЦБ. Рођена је 12.11.2007. године и одлична је ученица 5. разреда ОШ „Владислав Рибникар“. Жели да постане првакиња у мачевању, али и писање песама јој иде од руке.


Игрице

Игрлице су страва,
Од њих боли глава.

Играш их сваки дан
И онда заспиш у сан.

Има разних игрица,
А мене чека Милица.




Растко Ћосић је учесник Летње школе за мале песнике у ДКЦБ. Он је одличан ученик и похађа 3. разред ОШ „Владислав Рибникар“. Жели да постане европски првак у мачевању. Његове песмице настају брзо и лако, а прву је саставио заједно са татом.


Сок који на дружење зове

Увек, кад сам вредан,
Ја сам мало жедан.

Треба тада да се пије вода,
Јер је њена увек мода.

Више волим сок,
Чак иако му је истекао рок.

Пијем зову
И од тога видим сову.

Сок од зове
Који на дружење зове,
Најбољи је напитак
И за мене прави ужитак.







Дајана Лазаревић

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост