Омар Куртановић - Мост разумијевања – међугнерацијска солидарностост
Tabla
10:00:00
0
Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Нови Пазар
Мост разумијевања – међугнерацијска солидарностост
|
Љ
|
уди
граде мостове, праве разне саобраћајнице, повезују се, сусрећу и као нека жива
ријека теку на све стране свијета.
Сваком човјеку је потребан неко, људи нису створени да живе сами као
јединке у свемиру.
Човјек
био стар или млад жели да има ослонац уз себе, да кроз живот корача храбро
знајући да га неко воли и брине за њега. Често око себе виђам старе беспомоћне
људе. На њиховим лицима свака дубоко урезана бора открива њихову муку и патњу.
Морамо мислити на та стара, онемоћала бића чији се сјај у
оку још није угасио иако су им очи уморне и тужне. Морамо им показати да још
имамо поштовање, да цијенимо године рада и њихове напоре да нама младима буде
љепше у животу. Потрудимо се да скинемо терет са њихових нејаких плећа на
којима су нас носили док су били у снази.
Генерације
се смијењују брзином свјетлости. Долазе неки нови људи који са собом доносе
неке нове норме понашања, неке нове смјернице за живот. Често забораве
на оне који су им живот даривали.
Градимо
мостове толеранције, градимо мостове разумијевања, пружимо помоћ и подршку
људима којима је то потребно. Помозимо старима и нејакима да храбро корачају тим мостовима који спајају
и доносе животну радост.
Топле
благе ријечи, ријечи подршке много значе људима у старости. Помозимо им било
када и на било ком мјесту. Уступимо мјесто у аутобусу, преведимо преко улице,
пружимо им руку када силазе низ степенице, понесимо торбе из куповине... Обиђимо их у домовима усамљене и тужне.
Учинимо да за Бајрам, Божић, Ускрс и друге радосне празнике не буду сами и
тужни. Покажимо им да нису заборављени и напуштени од свих.
Убиједимо их да су и даље јако важне особе у нашим животима. Укажимо поштовање
њиховим годинама.
Премостимо
генерацијски јаз, храбро га прескочимо! Не робујмо предрасудама! Будимо
толерантни! Праштајмо и храбримо једни друге! Учинимо
лијепим то „треће доба“, обојимо и уљепшајмо њихове старачке, суморне дане.
Пружимо им утјеху, волимо их и осјетићемо стисак њихове нејаке руке у
знак захвалности. Наша и њихова срца бит ће испуњена љубављу и топлином. Живот
ће бити љепши. Они су ту међу нама, живи су и требају нас!
Омар Куртановић, VII разред
.jpg)
