Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд

 

ПАДА СНЕГ


Снег веје, снег веје,
на брду се санкамо.
Сад се свако дете смеје
и лепо се играмо.

Низ брдо се брзо спуштамо,
много се грудвамо,
онда санке пуштамо
и на снег падамо.

Грудвамо се, грудвамо,
грудвама се гађамо,
а онда се срушимо
и по снегу ваљамо.




Страхиња Умићевић, 3/5
Адела Радивојевић, ОШ "Младост" Нови Београд





Теодора Николић, IV-2
Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи



ЧАС ИНФОРМАТИКЕ


О рачунарима и мрежама ове године смо учили,
Али смо се богами добро намучили.
Није било тешко, ал' је била мука,
Јер нас од куцања на тастатури заболела рука.

А кад смо и имали слободан час,
Наставник је непрестано викао на нас.
Па смо зато сада врло чудна деца,
Младену је наставник оставио кеца.

И ето, наставниче, то је чудна граја,
Пола нас неће стићи до краја.
Видите и сами да ћемо још немирни бити дуго,
А разред ће се памтити са тугом.



Кристина Савић, VI р.
Светлана Јевтић, ОШ „Карађорђе“ Београд

 

МОЈА  НАЈБОЉА  ДРУГАРИЦА


Моја најбоља другарица је Ива.

Упознале смо се у вртићу. Она има смеђу боју косе и увек је насмејана. Моју другарицу занима кошарка. Када порасте, жели да буде кошаркашица.

Код  Иве волим што је уредна. Ива и ја се дружимо, тако што она долази код мене и ја код ње. Моја осећања према Иви су искрена и ја је пуно волим.

Наше другарство је искрено и желим да дуго траје. Другарство ми је важно зато што се тако стичу пријатељи за цео живот.



Јана Ушћумлић, I/4
Предраг Спасојевић, ОШ „Милош Гајић“ Амајић, ИО Доња Трешњица



ЗАМИШЉЕНИ ИНТЕРВЈУ СА НИКОЛОМ ТЕСЛОМ


Већ неко време се припремам за овај за мене посебан интервју. Једног поподнева сам се договорио са господином Теслом да се састанемо сутрадан и да направим са њим интервју. То сам урадио јер сам желео да сазнам нешто више о једном од најгенијалнији умова света.

Сви знамо да сте Ви један славни и велики геније који је створио нешто што је свим људима олакшало живот. Да ли Вас је та слава променила, да ли сте постали другачији човек?

Па и није ме та, што кажете, слава променила, ни физички ни психички пошто сам остао приземан човек.

Реците ми конкретно, како сте дошли на такву идеју­? Како сте смислили да на неки начин савладате електричну енергију?

Па то је мало дужа прича, али покушаћу да је скратим. Као млад сам код себе приметио велико интересовање према том електрицитету и електричној енергији. Дуго сам размишљао како да патентирам једну моју посебну идеју. Годинама сам се мучио и смишљао планове у глави. Једног дана сам то реализовао и покренуо и то је функционисало.

Занимљиво. А можете ли ми рећи да ли је неко хтео да Вам украде планове и идеје?

Може се рећи да је било неких случајева да су хтели то да ми одузму, али ја сам био досетљив и сналажљив, па нико није успео.

Да ли сте се плашили некада струје и како сте постали њен „господар“?

У неким тренуцима сам био у веома ризичном положају када бих нешто погрешио, али сам увек имао решење за проблем, увек сам имао нешто при руци, за не дај боже.

Како сте поступали када бисте нешто погрешили?

Па прво бих се успаничио па затим ситуацију спустио на нормалан ниво. И када би се у неком експерименту десила грешка више пута, ја бих га уништио и не бих никоме причао о томе.

Хвала Вам што сте ми учинили велику част и пристали на интервју. Драги читаоци, то је био наш највећи ум, Никола Тесла. Господине Никола, видимо се неки други пут.


Увек ми је задовољство да направим интервју са неким великим човеком, а поготово са научницима.




Жељко Томић, седми разред
Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд


Ана Вречко, IV-3


Учитељица: Драгана Милојевић
Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи



НА ЧАСУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА


Наставник пита граматику
тешку кô математику.
Гласовне промене учимо
и с падежима се боримо.

А за књижевност нема објашњења,
једноставно смо само деца лења.
Писци, врсте и књижевни родови,
за нас су тешки теретни бродови.

А и наше незнање,
широко је као море.
Нема места за кукање,
јер од овога не можемо горе.




Кристина Савић, VI р.
Адела Радивојевић, ОШ "Младост" Нови Београд





Софија Чебашек, IV-2
Наташа Липовац, ОШ "Вук Караџић" Београд




Мој најбољи друг


Мој најбољи друг је Михаило Токовић. Он воли да се игра „Шуге“. Михаило има црне очи, мали нос и таман уши. Крупан је, има кратке ноге, а брз је.

Он воли да једе хамбургере, јагоде, чизбургере и помфрит. Мени је он по мало и смешан. Смешан ми је зато што чудно игра. Уживам када се заједно играмо. Мој друг ме увек послужи са храном кад је има много.

Михаило ми је друг зато што воли да се игра са свима.




Матија Златков, I-4
Бранка Ковачевић, ОШ „25. мај“ Рожаје, Црна Гора


Моја бајка у свемиру

Некада давно у једном граду све ноћи су биле свјетлуцаве због звијезда и њиховог пријатеља Мјесеца који су сијали на небу. Звијезде су се увијек играле са Мјесецом, сијале и правиле сазвежђа, а Мјесец је погађао по њиховом распореду која су то сазвјежђа. Увијек су се радо дружиле са осталим звијездама, све до једне вечери кад је у њиховој близини засијала и нека другачија свјетлост. То су биле звијезе које су шириле плаву, розу, љубичасту и свјетлост разних других боја.

Оне су упитале жуте звијезде да ли могу да се друже и играју са њима и њиховим пријатељем Мјесецом. Жуте звијезде су помислиле: Оне нису као ми. Ко зна одакле су. Можда желе да нам науде. И зато не бисмо требали да им вјерујемо. Не знамо ништа о њима. Од кад постојимо нисмо видјеле ништа слично. И због тога нећемо да их пуштамо у наше друштво“. А, Мјесец се није мијешао, повукао се, није желио да растужи своје досадашње пријатељице, али ни ове нове  звијезде  других боја и  необичног сјаја... Звијезде придошлице се јако растужише јер су гледале игру жутих звијезда и Мјесеца у којој оне нису могле учествовати. Жуте звијезде нису знале једну битну ствар, а то је да су звијезде других боја чаробне и да имају моћ да униште све што жели да нанесе зло било којој звијезди...

Једне ноћи осјети се хладноћа која је сваког трена била све јача и јача. Свима постаде јасно да им се приближава неман звана Ледени Талас. Он је већ дуго био љубоморан на жуте звијезде које сваке вечери украшавају небо и којима се сви диве. Он никад није сијао и њему се никад нико није дивио. Зато је он често долазио изненада и својом хладноћом гасио златну свјетлост звијезда. То су убрзо сазнале необичне звијезде разних боја и одлучише да нешто предузму. У моменту када се Ледени Талас припремао да својим дахом заледи  групу жутих звијезда које су уплашено жмиркале, звијезде необичних боја употријебише своју моћ, ујединише своју свјетлост разних боја, која Леденом Таласу бјеше сасвим непозната до тада. Он се уплаши и брзо нестаде у мрачне даљине.

Жуте звијезде схватише да су гријешиле кад нису дозвољавале осталим звијездама да се друже са њима и Мјесецом. Извиниле су им се и од тада све се звијезде на небу играју и друже без обзира на разлике. А, има их свакакве свјетлости и разних боја, само што су далеко од нас па ми те разлике не можемо примијетити.



Софија Ковачевић, I-1
ОШ „Вук Караџић“, Беране, Црна Гора


Наташа Липовац, ОШ "Вук Караџић" Београд



Моја најбоља другарица


Моја најбоља другарица се зове Сара и идемо у исти разред.

Сара има смеђу фрћкаву косу, браон очи, ситније је грађе, лепо пева и тренутно има повређену руку. За мене другарство значи да се осећам сигурна, срећна и да се лепо проведем док мама и тата не дођу по мене. Особине које волим код Саре су доброта, веселост и занимљива је.

Сара је једна јако добра другарица и са њом ћу се увек дружити.



Ксенија Недељковић, I-4


Силвана Маринковић, ОШ „9. октобар“ Прокупље

 

Пролеће


Благи ветрић пири
са зеленог брега
нестало је зиме
нема више снега.

Свуда цвета цвеће
и зелена трава,
за дечицу малу
то је радост права.

Шарени лептири
долазе на цвеће,
весели се свако
стигло нам је пролеће.


Огњен Алексић, I-3


Тијана Ранђеловић, ОШ „Бубањски хероји“ Ниш

 

Пођимо у паркове


Сунце се пробија кроз младе гране дрвећа и лишћа. Чују се птице, њихов звонки цвркут.

Ово су само неки знаци, да је стигло пролеће у парку. Има ли ишта лепше, него шетати парком, када све зелени. Зелена трава, оголеле гране дрвећа почиње да краси зелено лишће и пупољци. Птице су заузеле своје место на гранама, бубице и мрави некуда журе као да касне. Може се видети и по који пужић на листу жбуна. Пупољци су спремни да процветају, али још мало желе да уживају у пролећној чаролији.

Као што сам вам описао пролеће долази неприметно у парк. Пуно шале, смеха и радости мене и мојих другара и нових места које смо видели на екскурзији, обележиће ово пролеће.


Данило Тимотијевић, II-3

учитељица Тања Ристић
Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи



МЕНИ ДРАГА ОСОБА


Има много људи које волим и који су ми драги. Мени најдража особа је моја мама. Иако је тешко сву ту љубав пренети на папир, ја ћу се потрудити да на најбољи могући начин опишем своју маму.

Моја мама има зелене очи које у зависности од њеног расположења мењају боју и сјај. Има мали, прћаст носић. Њене златне руке увече се налазе на мом телу док ми прича приче и песме. Густа, црна и бујна коса ударала би јој по леђима и сјајила се на сунцу. Када би моја мама прошла улицом, цео град би се окретао за њом. Она од детињства носи наочаре. Дуго чува наочаре с цирконима које сам ја, нажалост, разбила. Понекад виче на мене и грди ме, али ја сам то својим несташлуцима заслужила. Њене мане су тврдоглавост, експлозивност и живахност. По томе личим на њу, јер и ја имам нешто од тих особина. Уме она да буде и нежна. Бави се кућним пословима, ради на пољу и бави се одржавањем и заливањем биљака. Како од малих ногу, тако и дан-данас ме купа јер имам коврџаву косу. Обожава када је изненадим поклонима. Када видим маму, тату и секу срећне и загрљене, осетим се срећно и испуњено. Обожавам када ми плете кике и прави разне фризуре. Волим када ме мази, грли и љуби.

Ово је била мала прича о мојој мами која је стварно најбоља мама на свету.


Нина Јечменић, III р.

ИО Губеревци