Select Menu

Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

новембар 2016
Горица Ћућула - Шаренац, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Рогатица, Република Српска, БиХ

 



Настасија Кушић, 1-1

Радни дани

Долазак
Ja, Данијел Блејк
Стадо
Савезници 4К
Фантастичне звери и где их наћи 3Д
Бела и Себастјан: Авантура се наставља            
Вајана 3Д
Тролови 3Д                      
20:20 22:30
18:30
18:00 20:00
22:00
16:10
14:20
16:00
14:00

Викенд

Долазак
Ja, Данијел Блејк
Стадо
Савезници 4К
Фантастичне звери и где их наћи 3Д
Бела и Себастјан: Авантура се наставља            
Вајана 3Д
Вајана 2Д
Тролови 3Д
Тролови 2Д
20:20 22:30
-
18:30 20:00
22:00
16:10
14:20
12:00 16:00 18:00
10:40
10:00 14:00
12:30


НОВИ ФИЛМОВИ У БИОСКОПУ




САВЕЗНИЦИ
Од 1. децембра


1942. године, француско-канадски шпијун Макс, заљубљује се и жени француском агенткињом Маријен, након мисије у Казабланки. Убрзо затим, Макс почиње да сумња да је његова жена нацистички шпијун и започиње тајну истрагу.













БЕЛА И СЕБАСТИЈАН:
АВАНТУРА СЕ НАСТАВЉА
Од 1. децембра

Септембар, 1945. Себастијан нестрпљиво чека на повратак своје пријатељице Ангелине, коју није видео већ две године. Када сазна да се авион у коме се она враћала до свог малог села, насрећно срушио у планинама, Себастијан креће у наустрашиву пустоловину са својом верном Бела, како би помогао другарици за коју верује да је сигурно добро.








ДОЛАЗАК
Од 1. децембра

Радња овог интелигентног научно-фантастичног мистериозног трилера фокусирана је на долазак ванземаљаца и наш први контакт са њима. Укупно дванаест летилица јајастог облика слетело је на различитим локацијама широм света. Америчка војска убрзо регрутује докторку Луиз Бенкс (Адамс), најбољу жену преводиоца на свету, чији је задатак да уз помоћ физичара Иана Донелија (Ренер) открије да ли су  наши посетиоци дошли у миру или представљају претњу комплетном човечанству.





ЈА, ДАНИЈЕЛ БЛЕЈК
Од 1. децембра

Данијел Блејк (59) ради као столар већи део свог живота у Њукаслу. Сада, по први пут, треба му помоћ од државе. Путеви му се укрштају са Кејти, самохраном мајком двоје деце. Данијел и Кејти доспевају на ничију земљу, уплетени у „бодљикаву жицу” бирократрије савремене Британије. Филм представља портрет човека на заласку живота, који занемарује властиту патњу не би ли служио својој маргинализованој, сиромашној  породици.







ОДМЕТНИК 1: СТАР ВОРС ПРИЧА
Претпремијерно 14. децембра
Улазнице у продаји!

ОДМЕТНИК-1 је потпуно нов СТАР ВОРС самостални филм који говори о догађајима који су се десили нешто пре радње филма СТАР ВОРС – НОВА НАДА из 1977. Уз ове нове „Стар Ворс приче“, публика ће се упознати с кључним моментима у СТАР ВОРС историји, али ће и видети делове овог света који до сад никад нису истражени на филму.
ОДМЕТНИК-1 је прича о групи неочекиваних јунака који ће се ујединити у мисији да украду планове за страшну Звезду смрти. Ови догађаји су описани на почетку првог филма из серијала СТАР ВОРС 1977, али никад нису објашњени до сад.
Мирјана Шошкић, ООШ „Владислав Рибникар“ Београд




Миа Марковић, 4-3


Учитељица: Сабина Гицић
Марија Терзић, ОШ „Љуба Ненадовић“ Београд



Александра Филиповић, VII-3
Предраг Спасојевић, ОШ „Милош Гајић“ Амајић



Ивана Вучетић, 3. разред
Ирена Сретић, ОШ „Стефан Немања“ Ниш
  

  
Након паузе од неколико година Дечији центар Ниш поново објављује литерарни конкурс Радовићев венац на дан рођења нашег великог песника Душка Радовића. У свечаној сали Центра, од 11 часова, почео је програм поводом ове манифестације. Било је право уживање дружити се са познатим дечијим песницима Биљаном Станојевић, Дарком Главашем и Русомиром Арсићем, али и са децом која су била учесници програма. Неколико њих се представило својим тачкама секција певања, гитаре и клавира.



Учесници конкурса су награђивани у три категорије, а највећи број диплома и захвалница су однели ученици ОШ „Стефан Немања“ из Ниша, Маша Миленовић VI1, Вељко Митровић VI1 и Мина Протић II1 чији је ментор наставница Марина Цветковић, као и Наталија Здравковић IV4, Тамара Маринковић IV4, Ана Коцић IV4, Лука Боровац IV4, Данило Ђоковић IV4 и Никола Петковић IV4 ментора Ирене Сретић.
Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“  Нови Пазар

 

МИЛИНА ГЛАВА


На падинама планине Мокра гора, изнад мјеста Рибарићи, у правцу Рожаја, укљештен између села: Батраге, Мојстир и Чулије, налази се најљепши извор у цијелом мом завичају назван Милина глава.

Љепоте му нема надалеко, а у то се свако увјерио, ко је бар једном дошао да се напије питке изворске воде. Изнад извора се налази планина Мокра гора, коју наш географ Јован Цвијић назва "Балканска Љепотица", а све због прекрасног биљног и животињског свијета и мноштва бистрих језера из којих се попут планинских суза изливају на све стране поточићи који путују према: Санџаку, Црној Гори и Косову и Метохији.

Извор Милина глава је пресликан из бајке, невјероватно моћна вода у буковима избија из кречњачке стијене, као да је експлодирала и прави поток који се улива у ријеку Ибар. Чаробна моћ и привлачност извора те стално нагони да га посјећујеш и приликом сваке нове посјете осјетиш његову вјечност и мудрост, али и тајне које скрива у себи.

Док би ме просто хипнотисао својом снагом и љепотом, овај непоновљиви извор би ме увијек тјерао и да се запитам: „Зашто је и по чему извор добио име Милина глава?“ Али, на своје питање сам увијек сама давала скоро исти одговор: „Сигурно је добио по некој лијепој дјевојци која се звала Мила". И заиста моја претпоставка се потврдила као тачна у причи сеоског старца који ми исприча причу о настанку имена овог извора.

Наиме, према причи старца, на планини Мокра гора у близини мноштва прекрасних језера и извора Савине воде, живјела је са својом породицом неописиво лијепа дјевојка Мила  у коју се заљубише сви момци са планине. Мила је била поносита дјевојка из честите породице и  нехајно се обраћала момцима удварачима. Један од њих је ипак успио да се приближи њеном срцу шаљући јој преко њене другарице љубавне пјесме написане и  сакривене у чобанском штапу. Мало по мало они се зближише и завољеше, а стока коју су чували по планинским пашњацима је све чешће харала туђе посједе или се губила у планинским врлетима и хурдулијама.

„Страсна љубав на овом дуњалуку увјек има душмана“, рече старац, „па и у овој причи о љубави двоје младих, мунафици дојавише Милиним родитељима како она проводи вријеме са младићем по планини док стока иде у похару. Они посумњаше у приче мунафика, али се увјерише када исте вечери пронађоше љубавне пјесме у шупљем пастирском штапу. Одлучише да казне Милу и забранише јој сваки излзак из куће. Младо момче је пукушавало на све начине да дође до Миле, али без успјеха, чак је и сивог голуба писмоношу којим је покушавао да дотури писамце Мили,  њен отац одстријелио пушком танџаром. Момак је чекао и патио, али патила је и Мила и њене вреле сузе су све чешће натапале јелек који је носила.

Туга се увуче у њиховим срцима тихо попут магле која прекрије планинске увале и момче прво обоље и за кратко вријеме како народ рече умрије на пречац. На његовој сахрани се окупио народ из цијелог краја, јер смрт тако младе особе окупи људе на једном мјесту као ништа друго.

Закључана у својој кући у којој је било забрањено споменути име младића венула је Мила; сви укућани су ћутали као да се ништа није догодило. Са сумраком, Милина мајка откључа врата од куће да би помузла стоку, а Мила се тихо искраде из куће. Трчала је у правцу сеоског гробља, падала, устајала, опет падала и тетурала се у мрклој ноћи која завлада све док је умор не савлада. Када се Мила пробудила, лежала је на обали плавозеленог бистрог језера и она устаде да се умије и напоји воде како би наставила пут до гробља. Када приђе, загледа се у воду и тада угледа лик свог тек умрлог драгог, устукну назад,  је језа, али и радост па се одмах поврати и поново га видје и чу га како је умилним гласом дозива: „Дођи Мила! Дођи Мила!“ И све тако је дозиваше да она не примјети и неосјети да је већ дубоко ушла у језерску хладну воду, нити осјети хладноћу, нити губитак последњег даха који испусти док се на површини језера затварао посљедњи круг њеног нестајања.“

„Стари преносе са кољена на кољено да је након неколико дана овдје, на овом мјесту извора, пукла стијена под притиском букова воде, који су навирали и који се рачвају на више страна. Мјештани из околних села су желећи да виде ово чудо,  прво угледали огромни извор бистре планинске воде а затим и извирјело тијело Миле, гдје  прво уочише  њену прелијепу главу са бујном косом, чији праменови лепршају низ изворске брзаке рачвајући се у свим правцима."

Ето тако овај најљепши извор у овом крају доби име Милина глава. Током цијеле године а посебно љета, људи из Новог Пазара, Тутина, Рожаја, Косова, али и из других дјелова свијета посјећују ово врело бистре планинске воде тј. извор Милина глава и враћају се својим кућама одморни, срећни, са пуно више снаге и љубави, јер овај извор  није само обичан извор хладне, бистре и питке планинске воде, он је више од тога, он је извор непресушне љубави, која никада не умире.



Мерима Алихоџић,  VI разред




У духу друштвено одговорне праксе, Пошта Србије и ове године, уочи најрадоснијих зимских празника, позива малишане у авантуру писања писама Деда Мразу, са жељом да их уведе у свет одрастања кроз писмо, културу писања и писменост, уз поруку да негују праве вредности и да свој маштовити стваралачки потенцијал не занемаре ни када пређу у свет одраслих.
Наградни конкурс „Пиши Деда Мразу” организује се 14. пут и право учешћа имају девојчице и дечаци узраста до десет година.
Појединачне или групне радове, по слободном избору – цртеже, стихове, приче, поруке, честитке, жеље и слично – треба спаковати у писмо и послати их од 3. новембра до 3. децембра на следећу адресу: Поштански преградак 900, 11000 Београд 6, наградни конкурс „Пиши Деда Мразу”.
За појединачне радове је обавезно назначити име и презиме аутора, годиште, адресу и контакт телефон, док је за групне радове неопходно навести назив и адресу установе, школе или вртића, одељење или васпитну групу, број деце која су учествовала у креирању рада и контакт телефон учитеља или васпитача.
Девојчице и дечаци, с нестрпљењем очекујемо ваша писма, која ћемо прегледати заједно са Деда Мразом, јер наши поштари добро знају његову адресу. Најуспешнија остварења у појединачном и колективном стваралаштву наградићемо лепим поклонима.

ВАША ПОШТА


Жељка Марковић, ОШ "Вук Караџић" Мемић Брдо - Теслић, Република Српска, БиХ



Нада Липић, 2. разред
 

За Табла Фест 16

Вељко Бонић, 3-2, ОШ „Вук Караџић“ Књажевац
Учитељица: Емануела Милетић


Горица Ћућула - Шаренац, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Рогатица, Република Српска, БиХ




Јован Ђерић, 1-1
Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“  Нови Пазар

 
Прича из мог завичаја


Одувјек сам волио село. Љубав према селу је на мене пренио мој дјед Алија. Село из ког потиче мој дјед зове се Тузиње. Налази се у срцу Пештерске висоравни.  Кад сам тамо, затворим очи и слушам звук вјетра, пјесму птица и жубор воде. Село је богато изворима и пашњацима. У појединим дјеловима села вријеме као да је стало.

Изнад села се налазе „станови“  који изгледају исто као и прије више од стотину година.

„Станови" су сточарска насеља. Куће су покривене сламом, у доњем дијелу живјела је стока, а горњи је био намјењен за људе.  Само један поглед на „станове“ довољан је да се сјетим приче коју ми је приповједао дјед.

Било је то давне 1915. године, у вријеме када је његов дјед, а мој чукундјед, Бахро Куртановић био дјечак. Било је то тешко вријеме за Бошњаке. Како дјед каже: „Било је то вријеме када су Турци напустили наше крајеве, а ушле прве Швабе.“  У народу је владао страх и паника, али не и у нашем селу. Породица Куртановића је била веома богата и цијењена. Њихово богатство огледало се у великом броју стоке. У то вријеме ко је имао стоку, имао је највриједније благо. Они су имали близу сто педесет оваца, двадесет говеда и десет коња.

Ближила се зима. Неко је донио „хабер“ из града да ће зима бити дуга и оштра. Старјешину породице су сви савјетовали да прода стоку. Он није хтио ни да чује за то. То би било као да је сиромах. Био је поносан, својеглав и није хтио да попусти. Сматрао је да, ма колико зима била јака, њему не може наштетити. Имао је довољно сијена и кукуруза.

Пао је снијег. Прекрио је врата и прозоре . Из куће се није могло изићи. Тешком муком су се бринули о стоци. Зима је трајала дуже него што је ико могао наслутити. Сијено се потрошило. Старјешина је скоро сво злато продао не би ли обезбједио храну за стоку. Све залихе из околних села су потрошене. Више се није могло купити ни за какво благо.  Стока се почела разбољевати и слабити. Многа грла  су и угинула. Једино рјешење је блло да мој чукундјед, тада дјечак од дванаест година, стоку одведе до оближњег села Шкријеље. Тамо су купили посљедњи стог сијена и за њега дали све што су имали. Са њим су пошла и њихова два надничара. На том путу већи број животиња је угинуо од глади, промрзлина и болести. Снијег се те године задржао од Митровдана до Ђурђевдана.  Само Ијуди на Пештери знају колико зима може да буде страшна.  На крају су остали без свега.  Дјечак се у мају вратио само са осам „шиљежи“ . Шиљежи су мало већа јањад која нису за продају. Најтеже од свега је било за дјечака рећи своме оцу да се вратио без ичега За старјешину куће је то било горе него смрт.  Од стида и немоћи се убрзо разболио и умро. Цијело имање, кућа и породица је пала на плећа нејаког дјечака, мог чукундједа.  Био је паметан, упоран и сналажљив. Тешком муком је успио да одржи имање и поново стекне богатство.

Размишљам о томе какви су то људи били некада. На каква су све искушења стављани и из кавих су све невоља излазили уздигнуте главе. Што би мој дјед рекао: “Пештерци су сила.” Надам се да се у мени крије бар мали дјелић мога чукундједе, јер ипак мојим венама тече његова крв, и да посједујем бар мало од његових особина.  



Керим Куртановић,  VI разред


Пријавите се на: Постови (Atom)
Copyright © 2014 Табла. Premium Blogger Template | Designed By TemplatePixel - Published By Gooyaabi Templates