Ђорђе Живковић - СНОВИ МОЈЕ ДОМОВИНЕ
Unknown
08:00:00
0
Снежана
Стојановић, ОШ "Васа Чарапић" Београд
СНОВИ МОЈЕ ДОМОВИНЕ
|
З
|
овем
се Србија. Налазим се
на југоистоку Европе, у
срцу Балкана. Одувек сам
била сањалица...
Простирем
се од непрегледних
равница на северу
до високих, шумовитих планина
на југу. Мала сам
и сиромашна земља, али
имам пространу душу. Желела
бих да имам
веће срце, веће
од неба и
бескрајније од вечности. Хтела бих
да моје срце
буде толико топло
да може отопити
глечере Северног пола.
Кад би по
мени вијугале чисте
реке и бистри
потоци, била бих стално
насмејана и срећна. У
њима да се
огледа широко плаво небо. Додуше, сањам понекад
и море, оно Панонско, што је отекло кроз чудесну Ђердапску клисуру. За
њим су ми остали таласи жита. Волела бих
да моја пшенична поља буду још бујнија и
пуна златног класја, а воћњаци родни, препуни здравог и сочног воћа. Било би лепо кад би све моје
оранице биле обрађиване, плодне и пуне,
тада би све што се посади у земљу, никло
и богато родило.
Многи су овуда пролазили, рушили и градили... Само
да су оставили неки важан траг! Питам
се, зашто и на мени нису Римљани оставили своје грађевине, као неме сведоке
свог присуства? Или су их други потиснули дубоко у моју утробу, па тешко
излазе на светлост
дана, као бисери из
Виминацијума.
Мој главни град Београд изграђен је на остацима римског Сингидунума, али је мало сведока из тог времена. Остале су приче које разноси београдска кошава, и шапати зидина Калемегдана.
Један сан ме посебно мучи... Само да сам била јача на Косову, против Турака! Цркве и манастири које сам подарила свом народу, тада су нестајали у прашини. Хтела бих да се сви обнове, у свом сјају и величини.
Мој главни град Београд изграђен је на остацима римског Сингидунума, али је мало сведока из тог времена. Остале су приче које разноси београдска кошава, и шапати зидина Калемегдана.
Један сан ме посебно мучи... Само да сам била јача на Косову, против Турака! Цркве и манастири које сам подарила свом народу, тада су нестајали у прашини. Хтела бих да се сви обнове, у свом сјају и величини.
Сањам како сам дала велике владаре и научнике, које
цео свет зна и памти.
Сањам неке речите људе који ће о мени писати, да
ме сви боље упознају, и по добру запамте.
Сањам
нове славне личности, потекле са
мојих простора.
Сањам о славној историји и подвизима, и желела бих да мој народ сачува те догађаје од заборава.
Сањам о славној историји и подвизима, и желела бих да мој народ сачува те догађаје од заборава.
У мом народу
данас као да
живе само лажови, кукавице и
нерадници...
Маштам да мој народ буде частан, вредан и
праведан.
Сањам да гледам своју децу у игри и весељу, а не
како ратују и пате.
Сањам да им се смешим, а не да плачем и да се
плашим...
Желела
бих да мој
народ дочека светлу
будућност.
Тако ћу ја бити велика, без обзира на своје границе...
Ђорђе Живковић, 62
Прва награда на IX међународном конкурсу "Шантићево
перо"
Литерарна секција је освојила СПЕЦИЈАЛНУ
награду за Збирку радова "И све је то љубав... ако гледаш
с љубављу"
(Ментор: СНЕЖАНА СТОЈАНОВИЋ)
