Стефан Ерић - Осмех који ми значи
Unknown
08:00:00
0
Осмех
који ми значи
|
О
|
писаћу вам како ми је само један осмех променио
мишљење о једној особи.
Једног кишног дана на екскурзији у Риму, наша мала
група „Италијана“ отишла је да посети Колосеум. Било је веома хладно и киша је
јако падала. Требало је да после Колосеума обиђемо још неке ископине, али нам
је било веома хладно, зато смо отишли у пицерију да поједемо пицу и да се мало
угрејемо. После тога смо се метроом вратили у хотел.
Пошто смо сишли с метроа, требало је да пешачимо
неколико стотина метара како бисмо стигли у хотел. Киша је падала, а ја сам
отворио кишобран и почео да пешачим сâм. После извесног, кратког времена,
Софија (другарица из другог одељења, прим. наст.) је дотрчала до мене и
ухватила ме за руку. Ходали смо тако неко кратко време, а онда сам је упитао:
„Како ти се свиђа Рим?“ Она ништа није одговорила, само се осмехнула.
У том тренутку њен осмех ми је много значио,
осетио сам неку топлину око срца, куцало је двеста на сат, колена су почела да
ми се тресу и дисање се убрзало. Нисам знао да ли да кажем још нешто или не.
Наставили смо да ходамо не говорећи
ништа, једини звук који се чуо биле су капљице кише које су падале
на кишобран, сливале се са њега и
падале на тротоар, стварајући једну веома пријатну атмосферу.
Када смо стигли у хотел, нисам могао да престанем
да размишљам о том дану. Нисам могао, а ни хтео да говорим, Вук и Андрај (другови
из одељења, прим. наст.) су помислили да сам нерасположен. Током вечере сам се
нон-стоп окретао како бих је гледао док се смеје. Те ноћи сам остао будан,
нисам могао да заспим због тог догађаја.
Никад нећу заборавити тај дан, један од
најпријатнијих дана у Риму.
За Табла
Фест 15
Стефан
Ерић, 8. разред, Француска школа у Београду, Ecole francaise de Belgrade, Serbie
Ментор: Оливера Потић
.jpg)
