Хелена Ковачевић - Јесен
Unknown
14:00:00
0
Снежана
Лакета, ОШ «Вук Караџић» Власеница, Република Српска, БиХ
Јесен
|
С
|
тигао је
наш дугоочекивани путник. Његови кофери нису били празни. У својој коси нам је
донијела шум увелог јесењег лишћа, шминкајући дједово воће најколорнијим
бојама.
Ено, баш
сад видим је како се увлачи у најмање ћошкове кућа, провлачи испод живице, и
завлачи свој хладни дах испод дјечијих капутића. Својим рукама, загрлила је
цијелу природу подаривши јој тако нови златни огртач. Немирни вјетар кида лишће
са грана, док се дрво не одупире томе, као да је утонуло у сан, са онако
спуштеним гранама. Јесен доживљавам као величанствену, моћну сликарку, која
својом кичицом слика идиличне шаре, и тако даје раскош природи. Има двије
стране. У почетку је раскошна, богата, док у позне дане, годишњег доба, посустане,
изгуби битку, преда се и наједном изгледа сиво и мршаво. Јесењи дани су омиљени
за мог дједа, јер тада може да се опусти крај свога казана, упусти у свакојаке
приче, пекући ракију са својим делијама.
Заиста
волим јесен. Сваке године нестрпљиво очекујем ново издање њених бакарних
хаљина.
Хелена
Ковачевић VII -2
Наставник: Јованка Влачић
