Младен Зец - Мој дневник
Unknown
12:00:00
0
Александра
Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд
Мој дневник
08.01.2015.
Драги дневниче,
Данас смо стигли на
Златибор. Све је било бело. Падале су крупне беле пахуље. Кровови кућа су се
белили, а јеле су се савиле под тежином снега. Људи у кућама су ложили и из
димљака је излазио сиви кривудави дим. Птице су се смрзавале и тражиле храну.
Поподне смо бата, сека и ја ишли на санкање са душеком. Наш велики жути душек
је јурио по залеђеној утабаној стази. Чак смо се и два пута преврнули у снег.
Били смо скроз бели. Мој брат је личио на неког старца са седом брадом. То је
било смешно, па смо се смејали сами себи. Увече смо кренули у апартман. Снег се
на месечини пресијавао, а ветар је фијукао поред наших глава. Када смо дошли у
собу, били смо уморни и одмах смо заспали.
Твој другар Младен
12.01.2015.
Драги дневниче,
Још смо на
Златибору. Данас смо ишли у шетњу до "Споменика". Пошто је снег био
дубок, стално смо упадали у њега и једва корачали. Скафандери нам више нису
били плави као небо, него бели. Мој брат и сестра су се стално одмарали и
правили "анђеле". Успон је био велики и мислио сам да се никада
нећемо попети. Онда смо угледали лепе коње. Људи су их шетали и понудили су нам
да нас превезу до врха. Коњи су били умиљати са великим браон очима. Имали су
лепу браон дебелу длаку и дугу гриву која је лепршала на ветру. Док смо јахали,
ја сам се чврсто држао за коња и морам ти признати да сам се мало и уплашио.
Сва срећа па смо брзо стигли. Призор који сам видео код "Споменика"
је био чаробан као на некој прелепој разгледници.
Твој друг Младен
16.01.2015.
Драги дневниче,
Данас смо стигли у
Гучу. Село је било успавано под снегом. У штали смо видели и мазили магаренце.
Магаре је имало је сиве дебеле длаке, велике шиљате уши, крупне беле зубе и
тужне велике очи. Али кад нас је видело, као да се насмејало. У штали су биле
овце и четири бела јегњета. Три су имала малу вуну, а четврто је било глатко и
умиљато. Весело су трчкарали за мамом овцом по штали. Било је ту и сивих морки
са белим туфницама, црне велике патке и два велика бела гусана.
У дворишту је било
много снега па смо решили да направимо великог Снешка. Очи смо направили од
чаура, уста од златног кукуруза, нос му је био од шаргарепе боје наранџе.
Ставили смо му неки стари шешир и велики кишобран. Око врата смо му ставили
велику шарену мараму тако да је био баш леп. После смо брат и ја хватали
кокошке по дворишту. Мој брат је појурио за лепом белом кокошком, али се она
измакла и он је упао у блато. Сви смо се јако смејали. Тата га је вукао за ноге
по снегу да би га очистио. То је било баш смешно видети.
Увече смо пуштали
ватромет. Ведро небо је било скроз шарено од ракета које су се претварале у
прелепе светлеће облаке. Овај дан у Гучи је био јако узбудљив.
Твој Младен
Младен Зец, 4/4
Учитељица: Pадмила Живанoвић
.jpg)
