Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » Емана Билаловић - Прича из мог завичаја


Unknown 16:00:00 0

Ениса Кајевић, ОШ «Рифат Бурџовић Тршо» Нови Пазар


Прича из мог завичаја


„Х
ајде, сине, скухај једну кахву своме дједу. Хајде, љепотице дједина. Донеси кахву и сједи овдје поред мене.“ И тако сједнем поред дједе, а он започне  причу из своје младости и ја знам да док ме милује својом старачком руком по коси жели да ми пренесе неку важну животну поуку.
„Чедо моје, људи су некада били више мерхаметли но данас. Ето, у мом комшилуку живио је један рахметли Салих Лекпек. Велики човјек, мујезин, хаџија. Толико је био добар да ни најмањем дјетету није могао  хатар иштетити. Био је врло уман човјек, крхког здравља, али увијек спреман да притрчи и помогне сваком ком је помоћ била неопходна. Нејач и удовице су му се обраћале као свом најрођенијем, а он би и онај хљеб из уста одвојио и нахранио друге. Такав је био Салихага. Једном приликом изашао је Салих са комшијом Јусуфом да мало прошета обалом Рашке. Разговарали су и шетали поред неукроћене ријеке. Рашка тада није имала овако сређено корито, када би набујала, дивља и силна, носила би све пред собом. Наједном се зачуло запомагање жена и вриска дјеце. Неко дјете је отргнувши се од мајке упало у ријеку. Без имало оклијевања Салих скочи у воду, ухвати дјете и некако га добаци људима што стајаху на обали. Дуго се мучио са хладном водом док се и сам није докопао обале. Већ је био акшам. Салих је осјећао како га издају ноге и крста. Једва је дошао до куће. Сутрадан није могао да устане. Пао је душека. Дани су пролазили, Салих је копнио као снијег. Послије осам мјесеци боловања преселио је. Плакала је цијела махала, туговао је цио град. Салихага, доброчинитељ и мерхаметлија, отишао је своме господару.
Такви су људи ходали некада Новим Пазаром. Није било љубоморе ни зависти, а данас је човјек човјеку душманин. Треба се осврнути иза себе и што више причати о добрим старим Пазарцима. О томе треба да вам причају професори у школи.“
Дјед  попи кахву, устаде, прекрсти руке на лађима и лаганим, ситним корацима запути се ка старој чаршији.



Емана Билаловић, V-6

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост