Марта Хинић - У гранама храста
Unknown
14:00:00
0
Снежана Стојановић, ОШ „Васа Чарапић“ Бели
Поток
У гранама храста
Шарена дуга од булки
и ситних
ливадских цветова
пружала
се низ бескрајно поље.
Са храста
пуца најлепши видик.
Високи храст
на сред поља,
као отмени цар зеленог царства.
Најлепши је у мајским данима
као отмени цар зеленог царства.
Најлепши је у мајским данима
када се око
њега млада трава таласа,
па је
широко насмејан.
У
гранама храста лепо је пландовати,
осамити
се и
попричати са собом.
Са највише и најдебље гране,
Са највише и најдебље гране,
чији врх
као да љуби
беле облаке,
цело
поље изгледа тако мајушно,
као да га могу
сместити на свој
длан.
Око поља
је шума.
Жито
додирује
рубове шуме.
Толико боја
и опојних мириса
да
ти
се заврти у глави
и почнеш
да падаш...
али те храст својим чврстим
рукама задржи.
Осећаш се
као у наручју своје
мајке.
Свака боја и сваки цвет у пољу
Свака боја и сваки цвет у пољу
имају своју
причу,
али су
сви лицем окренути
ка храсту.
Девојке златног
ока свађају се
чија
је коса
лепша, таласастија, нежнија...
Жути маслачак са ивице поља,
разговара са
бумбаром и пчелама.
Плавкасти цветићи
удварају се
нежним руменим
булкама.
Изнад храста облећу
лептири.
Из храста се чује цвркут.
Из храста се чује цвркут.
Цело поље се
смеши и певуши.
Сигурно су
сви заљубљени!
Жамор је пријатан и голицав,
Жамор је пријатан и голицав,
у мени
свилено осећање љубави.
Цео свет
постаје бољи, лепши, шаренији,
уз чаробни
храст који сваку
рану лечи.
Марта Хинић 82
Прво
место за поезију на Фестивалу лепе речи ФЛЕРТ 2015.
.jpg)
